„ЧУДО ЈАСЕНОВЦА“ ПРЕДСТАВЉЕНО У ДОМУ ВОЈСКЕ: Књига Дарка Злојутра као сведочанство, опомена и победа живота
БЕОГРАД: У препуној сали Дома Војске Србије у Београду, одржана је промоција романа „Чудо Јасеновца“, новог дела писца, публицисте и новинара Дарка Злојутра, које доноси дубоко личну и историјски утемељену причу о страдању Срба у логору Јасеновац.
„Овде је пре свега реч о мом поштовању према мојој породици, према прецима који су страдали у Јасеновцу. 96 чланова моје фамилије убијено је у Јасеновцу. Мој деда је преживео логор Стара циглана. Ово је мој омаж њима. Било је момената када сам желео да одустанем, али ме је нека сила гурала“, рекао је Злојутро.
Књига „Чудо Јасеновца“ писана је на основу живих сведочанстава, и како аутор наводи – она није књига о мржњи или злочинима, већ порука победе живота над смрћу:
„Нисам желео да пишем о мржњи. Ова књига носи поруку. Народ са Козаре и Подкозарја је, упркос плану да буде истребљен, опстао и сачувао своје име и презиме. Зато је ово чудо.“
Промоција је почела извођењем монодраме „Туга која траје цијели живот“, у извођењу глумице Маје Колунџије, а по тексту Добрила Кукољ, жене која је преживела Јасеновачки логор. Наступ је оставио снажан утисак – без сувишних речи, сведочење је говорило у име свих чији се гласови више не чују.
Уследило је обраћање Данијела Кулачина, представника издавачке куће „Поредак“, који је нагласио да је култура сећања предуслов за опстанак једног народа.
„Народ који не памти – не постоји. Сећање је обавеза према мртвима, али и према живима и онима који тек долазе.“
Писац Славиша Павловић описао је књигу као „кључ за разумевање страдања, живота и истрајности“, док је теолог Небојша Лазић указао да жртве Јасеновца нису бројеви, већ људи – са именима, лицима, децом и породицама.
„Заборав води у поновно страдање. Сећање је наш духовни штит“, поручио је Лазић.
Дарко Злојутро истакао је да је, осим породичних губитака, књигу посветио деци са Козаре, најнедужнијим жртвама:
„Ову књигу нисам посветио само свом деди. Посветио сам је деци Козаре која су страдала у Јасеновцу.“
Роман „Чудо Јасеновца“ прати две судбине – једну из 1941. године и другу неколико деценија касније, кроз потомке преживелих. Прича је, како истичу организатори, једнако потресна колико и инспиришућа – сведочанство о преживљавању, али и духовној и националној обнови.
Догађај у Дому Војске Србије није био само промоција. Био је заједнички чин памћења. И подсетник да се не заборавља – јер, како рече Злојутро: „Жив је свако ко није заборављен.“