ДА ЛИ НАЈСУШНИЈИ ЈУН НАГОВЕШТАВА НОВО ВРЕМЕ? У већини градова Србије није пала ниједна кап кише, ЗАБРАЊЕНО ПРАЊЕ АУТОМОБИЛА У ПРАОНИЦАМА

Изостанак кише и сушу током јуна врло вероватно сте и сами приметили – по небу, дрвећу и трави, земљишту, рекама и језерима, а у најгорем случају чак и по чесмама у сопственом дому. Овај несумњиви мањак падавина постајао би нам још јаснији када бисмо се осврнули на кишовити мај када су кише падале, у просеку, сваки други дан, пише Клима 101.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) потврдио је  субјективни осећај – иза нас је најсушнији јун откако постоје мерења.

Типично најкишовити месец у години – ове године са 0 мм падавина широм земље.

Током јуна 2025, на укупно осам метеоролошких станица, у Ваљеву, Крагујевцу, Неготину, Пожеги, Краљеву, Ћуприји, Лесковцу и Куршумлији – није измерена нити једна једина кап кише. Другим речима, укупне јунске падавине на више станица широм земље износиле су 0 мм (литара по квадратном метру).

А чак и на местима где је киша пала, ње једва да је и било.

Колико је овакво стање у ово доба године неуобичајено открива следећи податак: јун је типично најкишовитији месец у Србији током којег падне 12-13 одсто укупних годишњих падавина, односно око једне осмине. Месечна сума падавина у Србији креће се у опсегу од 60 до 120 мм.

Међутим, то није био случај овог пута… Уместо типичних јунских пљускова, на климатској лутрији извукли смо – екстремну сушу.

– Услед климатских промена, повећана је климатска варијабилност – објашњава др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду, пише Клима.

– Период од јуна до августа постаје сушнији, а климатски максимум падавина помера се ка ранијим месецима. Иако из године у годину могу постојати веће или мање разлике, тенденција је таква да је јун све сушнији, заједно са јулом и августом.

Седам од десет најсушнијих месеци јун од 1951. до 2025. године десили су се од 2000. наовамо с тим што је овај апсолутно рекордан уз мањак падавина од скоро 80 мм у односу на нормалу (1991-2020).

Протекли месец не само да је био најсушнији јун у историји мерења, већ и најтоплији – а 26. јуна месечни температурни рекорди оборени су у Зрењанину, Кикинди, Лозници, Великом Градишту, Црном Врху, Куршумлији, Ћуприји и Лесковцу.

Негативни утицаји суше у Србији

– Што се тиче свакодневног живота човека, међу најугроженијим аспектима је свакако водоснабдевање – оцењује др Ана Вуковић Вимић и додаје да се на том пољу јављају двоструки ризици с обзиром на загађеност водних ресурса.

Због несташице воде, током јуна већ је проглашена ванредн ситуација у Димитровграду и Гаџином Хану – изворишта раде на тек 20 одсто капацитета.

Док траје ванредна ситуација у Димитровграду, забрањује се рад свих аутоперионица које користе воду из градског водовода. Наредбом се прописује да Одељење за инспекцијске послове спроводи појачане контроле и кажњава оне који ненаменски употребљавају пијаћу воду, уз казне од 30.000 динара за физичка лица и 250.000 динара за правна.

Иако се проблем са водоснабдевањем у Гаџином Хану понавља из године у годину, овог пута стање је екстремније: сва 34 села су без воде насупрот уобичајених шест-седам.

– Не смемо никако заборавити ни производњу хране. Овако јаке суше захватају скоро све гране пољопривреде са изузетком производње у затвореном где се врши наводњавање. Међутим, и ту је упитно колико је вода доступна и да ли је систем за наводњавање одржив, кажев др Вимић.

Када је реч о ратарству, у највећој опасности је кукуруз, али нису поштеђене ни соја и шећерна репа.

– Индикативно је и то што је угрожен сунцокрет – његов корен је дубок што значи да је суша захватила и дубље слојеве земљишта – наводи др Ана Вуковић Вимић. – Угроженост воћарства зависи од локације, врсте и опремљености воћњака системима за наводњавање. Али ту је ипак ситуација нешто боља јер су воћњаци углавном заштићенији.

Међутим, прича не стаје на томе… Важно је поменути и енергетику.

– У време суша, хидроелектране располажу знатно мањом количином воде у акумулацијама, а поврх тога, вода је неопходна и за хлађење у термоелектранама. С друге стране, с обзиром на високе температуре, потрошња струје је повећана.

Како истиче Вуковић Вимић, на удару суша је и наше здравље зато што опада квалитет воде и хране.

– Напослетку долазимо до заједничких ефеката неколико негативних последица суша који се међусобно појачавају.

Једном у 872 године

У најнасељенијим градовима, Београду и Новом Саду, киша није падала све до самог краја месеца, тачније до 26. јуна.

Према подацима РХМЗ-а, тог дана у Београду, забележено је свега 0,1 мм падавина, а у Новом Саду нешто више, 1,8 мм. Ниш је за својих 4,1 мм кише требало да причека наредни дан, 27. јун.

Дакле, током 29 од укупно 30 јунских дана, није било падавина у ова три града. А чак и када су коначно евидентиране, била је у питању количина која тек симболично покваси средину – попут јутарње росе.

Тако је протеклог месеца, у Београду, Новом Саду и Нишу, пало између 0,1 и 7,1 одсто некадашњег јунског просека кише. То ће рећи да је забележено и до 1.000 пута мање падавина него што је то уобичајено за ово доба године, пише Клима.

Али и даље од тога… Пре 26. јуна, киша у Београду последњи пут пала је 29. маја. Дакле, у најкишовитијем делу године сведочили смо низу од 27 узастопних дана без падавина.

Како показује анализа коју је за иницијативу Право на воду урадио Игор Смолић са Института за физику у Београду, овакав низ представља климатски догађај који се дешава једном у 872 године – под претпоставком да се климатски обрасци не мењају.

Међутим, клима се и те како мења – Србија постаје топлија, и то брже од глобалног просека. Стога оно што се некада називало „екстремним“, постаје – наша нова нормала.

Док се у прошлости (1961-1990) јављала тек једна сушна година током једне деценије, данас (2011-2020) је, просечно, свака друга година – са сушом.

А ова 2025, по свему судећи, постаће део суморне статистике.

Протеклог месеца, суша је завладала читавом територијом наше земље у своја три различита појавна облика на основу стандардизованог индекса падавина (СПИ): као умерена, екстремна и изузетна суша.

На чак 27 од укупно 29 станица са мониторингом влажности – од Палића до Врања – суша се јавила у свом најозбиљнијем облику, као изузетна суша. Стање је нешто блаже у Сомбору где је суша „само“ екстремна, а у најповољнијем положају – макар у наведеном контексту – јесте Сјеница где је током јуна суша била умерена.

Прво хидролошко упозорење поранило је месец дана

Упркос томе што је мај ублажио неповољност хидролошке слике, од почетка јуна, водостаји на свим рекама у Србији су опали.

Због тога, РХМЗ је 25. јуна издао и прво хидролошко упозорење на минималне протицаје и ниске пловидбене нивое – месец дана раније него прошле године када је оно издато тек крајем јула.

По свему судећи, прикрада нам се хидролошка суша, често разорнији наставак оне метеоролошке када нема довољно падавина. Тада долази до дуготрајног смањења протицаја у рекама, као и смањених резерви воде у језерима и подземним аквиферима.

Али ма колико овај јун деловао забрињавајуће, он би истовремено могао да буде тек најава топлије и сушније будућности нашег поднебља.

Bizportal.rs