ДА ЛИ НАС ЧЕКА НАЈХЛАДНИЈА ЗИМА У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА Балкан на удару циклона ПРОДОРИ ХЛАДНОГ ВАЗДУХА МОГУ ДОНЕТИ МРАЗЕВЕ И ОБИЛНЕ ПАДАВИНЕ

Са друге стране, стижу нам извештаји да неће бити велике хладноће, али да ће свакако бити хладније него претходне године, а Слободан Совиљ метеоролог РХМЗ најавио је какво нас време чека месец по месец.

"Прогнозирана средња сезонска температура ваздуха има позитивно одступање од +1 степен у односу на референтни климатолошки период од 1991 до 2020. године. Прогнозиране средње вредности сезонске температуре су у интервалу од +1 до +4 степена (а на планинама од -3 до 0). Прогнозиран број мразних дана је од 30 до 55, а ледених дана од 5 до 15 (на планинама од 25 до 40). Ови подаци указују да ће зима 2025/2026. са највећом вероватноћом бити топлија у односу на период од претходних 30 година (поготово у односу на 70-те или 80-те године прошлог века), али мање топла (односно мало хладнија) у односу на претходне године", наводи метеоролог РХМЗ-а Слободан Совиљ за Мондо.

Како даље истиче, прогнозирана средња сезонска количина падавина је у интервалу од 110 до 160 mm, а у брдско-планинским пределима, нарочито на југу и југозападу Србије, између 170 и 220 mm. Очекује се и повећан број дана са кошавом у Војводини, Поморављу и Подунављу. 

Временска прогноза за зиму 2025/2026

Према прогнози времена по месецима Бранка Бијелића, зиму у Србији обележиће просечне температуре за тај период године: 

Децембар 2025: Блажи и просечно влажан децембар

Средња минимална температура ваздуха у децембру биће изнад вишегодишњег просека, при чему ће њена вредност у просеку бити виша за 1.0 до 2.0 степена у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини предвиђа се вредност децембарске средње минималне температуре ваздуха око 1.7 степени.

Средња максимална температура ваздуха у децембру биће изнад вишегодишњег просека, са вредностима које ће бити за 0.5 до 1.5 степени више у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини средња максимална температура ваздуха током децембра биће око 7.1 степен. Месечна сума падавина током децембра задржаваће се у границама вишегодишњег просека са вредностима у просеку до 5 mm вишим у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини децембарска сума падавина износиће око 56 mm. 

Јануар 2026: Просечно хладан и просечно влажан јануар Умерени, повремено и јаки јутарњи мразеви током треће декаде јануара. 

Средња минимална температура ваздуха у јануару задржаваће се у границама вишегодишњег просека, при чему ће њена вредност у просеку бити виша до 0.4 степена у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини предвиђа се вредност јануарскенсредње минималне температуре ваздуха око -0.4 степена. Средња максимална температура ваздуха у јануару биће у границама вишегодишњег просека, са вредностима у просеку вишим до 0.4 степена у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини средња максимална температура ваздуха током јануара биће око 4.2 степена.

Месечна сума падавина током јануара задржаваће се у границама вишегодишњег просека, са вредностима у просеку до 5 mm вишим у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини јануарска сума падавина износиће око 48 mm. 

Фебруар 2025: У већем делу Србије блажи и просечно влажан, а у Војводини блажи и сувљи фебруар

У првој половини фебруара умерени, а краткотрајно су могући и јаки јутарњи мразеви. 

Средња минимална температура ваздуха у фебруару биће изнад вишегодишњег просека, при чему ће њена вредност бити виша за 1.0 до 2.0 у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини предвиђа се вредност фебруарске средње минималне температуре ваздуха око 1.5 степени.

Средња максимална температура ваздуха у фебруару биће изнад вишегодишњег просека, са вредностима, које ће у целој Србији бити за 1.0 до 2.0 степена више у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини средња максимална температура ваздуха током фебруара биће око 7.5 степени. 

У већем делу Србије месечна сума падавина током фебруара задржаваће се у границама вишегодишњег просека са вредностима у просеку до 5 mm нижим, а у Војводини биће испод вишегодишњег просека са вредностима за 5 mm do 10 mm нижим у односу на вишегодишњи просек. У Београду и широј околини фебруарска сума падавина износиће око 28 mm. 

Дакле, зима у Србији неће бити екстремно хладна, већ блажа, уз повремене продоре хладнијег ваздуха и мразеве, нарочити током јануара. 

Зима под утицајем Ла Ниње

Метеоролог Совиљ појаснио је која метода се користи за израду сезонске прогнозе времена и истакао да ће зиму 2025/2026 обележити тзв. Ла Ниња (хладна фаза ЕНСО) и негативна QBO фаза, што су фактори који често воде ка ослабљеном поларном вртлогу.

"Један од честих метода израде дугорочне или сезонске прогнозе времена је "метод аналогије" и у том контексту је кључно извршити детаљну анализу тренутне синоптичке ситуације, океанских фактора, као и узрочно - последичних веза између океана и атмосфере, јер они у великој мери одређују обрасце циркулације и временске прилике у одређеном периоду.

У том смислу, анализа обухвата: 

• распоред синоптичких система (циклона, антициклона и фронталних зона) и ваздушних маса
  

• положај и јачину млазних струја
  

• стање Северноатлантске (НАО) и Арктичке осцилације (АО)
  

• температуру површине мора (SST) у кључним регионима (Атлантик, Медитеран, Пацифик итд.)
  

• стање и фазу ЕНСО осцилације (Ел Нињо, Ла Ниња)
  

• утицај блокирајућих ситуација и претходних хидрометеоролошких услова и сл.

  

У контексту поменуте анализе, одмах се уочава да ће наступајућу зимску сезону 2025/2026. године обележити хладна фаза ЕНСО осцилације (Ла Ниња)", наводи Совиљ. 

Осим океанских фактора, како нам даље појашњава, сезонске карактеристике у великој мери одређују и ветрови на великим висинама у атмосфери. Тзв. Quasi-Biennial Oscillation (QBO), представља редовну промену ветрова у високој тропској стратосфери, који наизменично дувају из источних и западних праваца.

"Ти јаки стратосферски ветрови формирају појас који окружује Земљу дуж екватора, а на отприлике сваких 17 месеци долази до промене њиховог смера. Током наступајуће зимске сезоне 2025/2026 очекује се негативна фаза (QBO-) ове осцилације. QBO осцилација врши утицај и на јачину поларног вртлога, а уколико би се, методом аналогије, одредио средњи распоред синоптичких поља током зима које се протекле у знаку Ла Ниње и istovremeno QBO- осцилације, могло би се приметити да су области од Британских острва преко Скандинавије до северних европских делова Русије под утицајем антициклоналног поља, док су продори са Атлантика најчешћи преко Пиринејског полуострва, повећавајући на тај начин циклоналну активност западног и централног дела Средоземља", истиче саговорник. 

Ова синоптичка расподела је у корелацији са ослабљеним поларним вртлогом и хладнијим зимским условима широм Северне Америке и једног дела Европе. 

Хладнија зима удара на север Европе За хладнију зиму могао би се припремити север Европе, док ће Балкан највероватније бити под утицајем јужних и југозападних струјања, што може донети више падавина, облачности и повремено топлије ваздушне масе. 

Зима на Балкану зависиће од циклона

"Ипак, регион Балканског полуострва, посебно његови маритимни делови, могли би представљати изузетак, будући да се Балкан налази на предњој страни циклонске циркулације, уз доминантна јужна и југозападна струјања. Основни карактер предстојеће сезоне у великој мери ће зависити од путања циклона из западног Средоземља, који ће, услед повишених температура мора у Медитерану, деловима јужне Европе чешће доносити епизоде са обилним падавинама. У којој мери ће те падавине бити у виду кише или снега зависиће од температурних услова над широм Евроазијом, при чему важну улогу има и интензитет сибирског антициклона, али и јесењи снежни покривач који ће се формирати у овим областима. Напослетку, ниједна сезонска прогноза више не може бити одвојена од утицаја климатских промена, које све снажније обликују атмосферске процесе на глобалном нивоу. Веће су и температуре мора и температуре атмосфере, а њихов утицај на положај и кретање циркулационих система је све видљивији", закључује Совиљ за Мондо. 

(Blic.rs)