(ФОТО) ДИПЛОМИРАО, АЛИ НЕЋЕ У ГРАД! Млади горштак Лука остаје у свом Семегњеву, музе краве и живи срећно ЊЕГОВА ЖИВОТНА филозофија ТОПИ СРЦА
Млади горштак Лука Црепуљаревић, који се са Златибора преселио у село Семегњево на дедовини и тада постао популаран због свог начина живота и љубави према селу, објавио је на друштвеним мрежама да је дипломирао.
Лука је објавио фотографије са дипломским радом и породицом, а показао је и како је прославио завршетак студија.
- Ситним, али сигурним корацима до својих циљева! Као што младом стаблу треба вода, тако и младом човеку подршка! Могу да се похвалим да сам је имао и на претек, од моје породице, пријатеља, па све до комшинице која ми затвори овце кад не могу да стигнем са предавања! Упорност се увек исплати и баш кад сви кажу одустани - тад немој! Једно лепо поглавље се затворило, отвара се друго, пуно изазова, али једино тако је и занимљиво - јер живот би био досадан кад би био равна линија! Неизмерно хвала свима који су честитали, веровали и помно пратили активности и пут човека који мисли да је пита из Смедеревца неупоредиво лепша од бурека из пекаре, и да су Семегњевске зоре ипак најлепше - написао је Црепуљаревић на Инстаграму.
Подсетимо, овај млади горштак раније је испричао за Курир дана селу планира да оснује породицу, гаји живину и искористи све благодети природе. Лука је завршио средњу Економску школу, а студирао је на Вишој пословној школи у Београду на смеру "Царине и порези".
- Када сам 2021. уписао факултет и сазнао да сам упао на буџет почело је и реновирање моје дедовине у селу Семегњеву. Веће среће за мене тада није могло да буде, то су били први кораци, а после тога сам сам настављао да уређујем што радим и дан данас - казао нам је млади домаћин, који иначе има и кућу на Златибору.
Богато сеоско имање
Лука на имању има краве, овце, свиње...
- Лепо зарађујем, радим хонорарне послове, читам струју, помажем људима у селу који ме позову, ту сам ако треба да се отели крава... Продајем сир и кајмак и од свега тога лепо живим. Новац ми никада није био битан, не гледам на то. Имам за себе, за породицу, имање, изласке. На селу стварно може лепо да се живи и ја бих овакав живот препоручио свима, али треба то волети од срца. Сећам се као јуче да је било, мој тата који је млад преминуо, ставио би ме у кола још као малог и водио код бабе у Семегњево.
- Одлазио бих горе сав радостан, срећан, кад би ми поменуо одлазак срце би ми искочило из груди од среће. Моја бака је била симбол српске домаћице и остала ми је у најлепшем сећању. Занимљиво је то да она није била биолошка мајка мог оца, већ маћеха. Моја права бака је преминула кад је тата имао нешто више од годину дана, али је маћеху волео као мајку, а тако и сам је и ја волео и поштовао - испричао је Лука и додао:
- После факултета желим да останем на селу, али и да имам жену и децу. Не размишљам много унапред, али не бих волео да на имању будем сам са животињама.