ГДЕ СЕ НАЈДУЖЕ ЖИВИ У СРБИЈИ? И зашто у Северном Банату људи живе краће? Постоји неколико фактора, а један је пресудан

Подаци откривају и да жене најдуже живе у Севојну, са просечним животним веком од 82,3 године, а мушкарци у Бујановцу, и то у просеку 76,6 година.

Шта се заправо крије иза тих разлика - надморска висина и квалитет ваздуха, начин живота и исхране, демографске прилике или доступност здравствене заштите, за Блиц откривају онколог проф. др Владимир Ковчин и кардиолог др Петар Боровић.

Онколог проф. др Владимир Ковчин истакао је на самом почетку да су кардиоваскуларне болести највероватнији разлог краћег животног века у Србији уопштено, будући да су већ годинама на првом месту по смртности.

- А разлике између појединих делова Србије које "Батут" региструје могу да имају више разлога. У Златиборском округу људи најдуже живе вероватно због, прво, чисте средине, није загађен ваздух, није загађена храна, нема стреса - напомиње он.

У северном Банату пресудне климатске промене, али и ово

У северном Банату, поред климатских услова, као проблем Ковчин издваја и начин исхране који је у Војводини мало другачији него у остатку земље.

- Доста је димљеног меса, масне хране која има утицаја и на кардиоваскуларне болести, али и на оболевање од карцинома дигестивног тракта, панкреаса, желуца и црева - појашњава доктор.

Он додаје и да је исти тренд оболевања од карцинома и код нас и у Европи, али је проблем што се наши пацијенти касно јављају лекарима.

- И онда се болест која је узнапредовала брже завршава и шансе за излечење не постоје. Ми смо по учесталости оболевања ту негде у Европи, али по смртности испред многих европских земаља, управо због тога што се болест касно открије, људи се касно јављају и онда лечење не може да буде довољно ефикасно - закључује он.

Да живи као некад животни век би био дужи

Кардиолог др Петар Боровић истиче да када би људи живели "како треба, по прописима" или "како се некада живело", животни век би се продужавао. Међутим, како каже, чак 35 одсто наших људи пуно пуши, пије кафу и алкохол, а не крећу се.

- У Банату су људи јако дебели, угојени. Код 47 одсто њих су повишене масноће, код 46 одсто повишен притисак и све то скраћује животни век - додаје он.

Он напомиње и да када би људи живели здравије, да би доктори могли да смање срчане ударе за 80 одсто.

- На нашу жалост, по срчаним ударима смо врло високо, скоро други или трећи у Европи. Са друге стране, наша земља је седамдесетих година била можда и претпоследња у Европи по срчаним и можданим ударима - појашњава.

На крају закључује да су правилна исхрана, избацивање алкохола и кафе, али и доброчинство кључни у борби против стреса и дуговечности.

Животни век у Србији се још скратио

Подсетимо, како је "Блиц" раније писао, најновији Здравствено-статистички годишњак који је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" објавио за прошлу, 2024. годину, показује да се са 76,3 у 2023. очекивано укупно трајање живота прошле године смањило на 76 година.

Према најновијим подацима, и даље је очекивано трајање живота на рођењу у 2024. године, дуже код жена.

Наиме, оно је:

•           73,7 година за мушкарце

•           78,4 година за жене

Где се најдуже и најкраће живи

Као и 2023. и прошле године најдуже се у просеку живело у Златиборском округу - 77,1 година, у којем мушкарци живе 74,9, година а жене 79,3.

Севернобанатски округ задржао статус округа у којем је трајање живота најкраће - 73,7 година што је за око 3 године краће у односу на Златиборски округ. У Севернобанатском округу мушкарци живе тек 71, 3 године а жене 76,1.

Где најдуже живе мушкарци, а где жене

Подаци за прошлу годину показују и где најдуже живе мушкарци а где жене.

•           Најдуже живе мушкарци у општини Бујановац - 76,6 година

•           Најдужи животни век жена је у Севојну - 82,3 године.

Смањио се и број становника

Број становника у Србији се према пописима становништва у периоду 1991. до 2022. године смањио за приближно 930.000, а процењена популација у 2024. години је 6.586.476 становника, и то 3.203.731 мушкараца и 3.382.745 жена, што представља:

•           смањење од 911.525 особа (12 одсто) у односу на попис из 2002. године

•           смањење од 600.386 особа (8 одсто) у односу на попис из 2011. године

•           смањење од 60.527 становника у односу на последњи попис из 2022. године.

Повећао се број старијих од 65 година

Жене репродуктивне доби, узраста од 15 до 49 година, чиниле су тек 21 одсто популације, док се проценат становника старијих од 65 година повећао, и чинио је 23 одсто популације.

Удео особа старијих од 65 година је у порасту и тај тренд се наставља.