ИНСПЕКЦИЈА ЗАПЛЕНИЛА УЉЕ ПОЗНАТОГ ТРАВAРА Пацијенти дигли глас у његову одбрану, кунући се у моћ „чудесне чорбе“

За њега кажу да је један од последњих великих народних видара и травара који је својим биљем и мелемима спасао животе и продужио дане онима којима је медицина рекла да наде више нема.

Међутим, према речима извора упућених у ситуацију, Мома данас прогони закон, а инспекција Министарства здравља запленила му је све уље добијено из разних трава убраних на планинама од Ртња до Паштрика, Проклетија и Шаре.

– Одузето му је све што је годинама стварао, његова драгоцена „чудесна чорба“: уље од педесет и више лековитих трава сакупљених на подбрђу Србије. То уље, за многе последња сламка спаса, данас стоји закључано у неком подруму док стотине невољника моли и вапи за њим – каже за РИНУ извор близак Мому травару.

Да овај човек, иако га прате контроверзе, и те како помаже људима, сведоче управо они који су код њега пронашли спас и здравље.

– Губила сам вид, нога ми се вукла, канцер је захватио цело тело. Дани су ми били одбројани. Одвели су ме код Моме, у једну малу собу код Цветкове пијаце. Намазао ме је својим уљем. То је болело, горело, отварале су се ране, цурео гној… али ја сам остала жива. Ево ме и данас, међу људима, захваљујући само њему. Молим државу: вратите Мому његово уље. Нико код њега није дошао здрав, него као и ја: када је последња нада била угашена, били су спасени – каже Драгана.

Позната композиторка и ауторка песме „Не дамо светиње“, Драгана Мирковић, сведочила је да јој је Момин мелем спасао ногу од ампутације:

– Већ су ме спремали за операцију, једини спас био је да ми одсеку ногу. А онда је дошао Момин мелем. Вера у Бога и његове траве, то ме је сачувало. Данас сам жива и ходам. Тражим и молим нека се Момчило Дељанин заштити, а не прогони – казала је она.

Николић: И ја сам сведок, осетио сам на својој кожи колико је мелем заиста добар

Један од најпознатијих народних репортера у Србији – Гвозден Николић недавно је направио репортажу о Дељанину и његовим моћним уљима из трава. Међутим, и сам је имао прилику стицајем околности да му та „хладна чорба”, како је у шали назвао мелем, зацели поломљени зглоб на нози.

– Био сам скептичан, нисам веровао. А онда ми је Мома намазао две брадавице на руци и следећег дана више их није било. После сам поломио скочни зглоб, мука Исусова. Уместо гипса, намазао ми је ногу. Кожу сам скинуо као чарапу, отвориле су се две ране и цурила је течност две недеље, али чудо се десило, после месец дана ја сам играо фудбал. То сам лично доживео и зато тврдим: то није превара, то је нешто што помаже – казао је Николић.

Прогони га закон – народ га брани

Пре два месеца инспекција Министарства здравља упала му је у оронулу коћу поред Цветкове пијаце и одузела све залихе уља – преко 100 литара. Кажу да је пријављен због „опекотина“ које је задобио један од пацијената. Али стотине и хиљаде људи дижу глас и потписују петицију: „Вратите Мому његово уље, јер то је наша последња нада. Опекотине су део процеса и нису опасне, у ствари оне су пут до излечења.“

– Треба ми три године да поново све направим. Свака травка се бере у своје време: једна у пролеће, друга у јесен. А све су ми узели. Прогони ме закон, а народ ме преклиње да им помогнем. Везаних руку гледам како им нада нестаје. Али шта да радим. Добити тај мелем од уља је процес који траје неколико година – каже Дељанин.

На друштвеним мрежама покренута је група „Сви за Мому“. Тамо на стотине људи сведоче о својим искуствима – како их је Дељанин излечио, како их је подигао са самог дна.

Наравно, Министарство здравља и инспекцијски органи дужни су да поштују закон. Међутим, у оваквим приликама треба да озбиљно размотре ситуацију и не повлаче шаблонске потезе. Јер безброј је доказа да је управо то уље изузетно лековито и да се то показало у пракси. То сведоче бројни живи људи који су одавно могли бити покојни.