ЛЕТЊИ И ЗИМСКИ СВЕЦИ Зашто се славе најчешће славе с јесени и у зиму и зашто неки светитељи имају два датума у која се славе

И док се 19. децембар традиционално слави широм Србије уз славски колач, госте, кандило и колаче, летњи Свети Никола често прође тихо, без ичије славе и свеће.

Зашто? Да ли је реч о „мање важним“ датумима? Да ли народ једноставно бира? Или постоји дубљи историјско-верски разлог што су неке славе масовно прихваћене, а друге остале у сенци?

Две славе – један светитељ

У православном календару, одређени светитељи се празнују два пута годишње – једном поводом њиховог живота или страдања, а други пут поводом преноса моштију или посебног чуда. Најпознатији примери су:

- Свети Никола: 19. децембар (зимски – дан смрти), 22. мај (летњи – пренос моштију у Бари)

- Света Петка: 27. октобар (зимска), 8. август (летња – пренос моштију у Цариград)

- Свети Јован Владимир: 4. јун и 22. мај

- Свети Сава: 27. јануар (главна слава), али и 6. мај (дан када је његово тело пренето у Милешеву)

У црквеном смислу – оба датума су празнична и литургијски значајна. Али у народној пракси, само један од њих се прихвата као “права” слава.

Зашто народ слави зимске, а не летње датуме?

У српској традицији, зимске славе имају много дубљу укорењеност, из неколико разлога:

Породично окупљање зими је природније – људи су код куће, крај огњишта, славска атмосфера је затвореног типа и интимна.

Пост је зими чест (нпр. Свети Никола је у божићном посту), што додаје духовну озбиљност.

Летњи период је био сезона пољопривредних радова, те су слављења сведена или одлагана.

Народна свест се формирала кроз векове око једног датума – па се други, литургијски, често ни не помиње.

Због тога, иако црквени календар предвиђа празновање оба датума, само један се преноси као „крсна слава“ с колена на колено – онај који је дубље заживео у народу.

Које славе имају само један датум?

Већина светитеља у црквеном календару има само један дан празновања. Неки од најчешћих примера који немају „летњу“ или „зимску“ варијанту:

- Аранђеловдан (21. новембар) – само један датум

- Ђурђевдан (6. мај) – иако постоји Ђурђиц (16. новембар), тај дан се не слави као „летњи Ђурђевдан“, већ као посебан празник

- Свети Василије Острошки – 12. мај

- Свети Лука – 31. октобар

- Свети Илија – 2. август

Код ових светитеља није дошло до преноса моштију или поновног успостављања култа, па се празнују само једном.

Да ли су „две славе“ грешка? И шта ако неко слави „летњег“ свеца?

У народу се често каже: „Ко је узео да слави 22. маја – неће му ваљати“. Ово је народно сујеверје које црква не потврђује. Иако се најчешће слави зимски Свети Никола, ништа не спречава да неко узме за своју славу дан преноса моштију – ако за то постоји породични или лични разлог.

У црквеном календару, оба празника су једнако призната и светла. Једина разлика је како их доживљава и преноси народна пракса.

Слава није датум – већ сећање, завет и дух

На данашњи дан, док се тихо обележава летњи Свети Никола, вреди се подсетити да крсна слава није ствар сезоне, већ завета и поштовања.

Неке славе су постале „масовне“, док су друге задржале скромност – али све су једнако важне у литургијској и породичној традицији.