ПОСЛЕ СМРТИ СМАТРАО СЕ ЧУДОТВОРЦЕМ Православни верници данас славе Исаију Далматског- Ове обичаје треба испоштовати, а посебно његови имењаци
У Српској православној цркви 12. јуна обележава се празник Светог Исаије Далматског, светитеља чији живот и дело имају дубоко значење за православне вернике, посебно у подручју Далмације, али и шире у српском народу.
Свети Исаија Далматински живео је у 4. веку и био је велики подвижник, духовник и исповедник вере у време када је Црква пролазила кроз велике изазове. Најпознатији је као игуман манастира Далмат, смештеног у близини Цариграда, по којем је и добио надимак Далматински. Учествовао је на Трећем васељенском сабору у Ефесу 431. године, на коме је брањена чистота православне вере и осуђене јереси.
Био је познат по строгом подвижништву, посту и молитви. Његов живот био је пример монашке истрајности и духовне храбрости, а после смрти сматра се чудотворцем. Његове мошти су чудотворне и поштовале су се широм источног хришћанства.
Обичаји у Србији на дан Светог Исаије Далматинског
Иако Свети Исаија није један од "великих сеоских" слава као што су Свети Никола или Свети Јован, у појединим крајевима Србије — посебно у православним манастирима и породицама које га славе као крсну славу — овај дан се обележава уз молитву, пост и скромну трпезу (уколико падне у време поста, као што је сада – Петровски пост).
Манастири и храмови у Србији који носе његово име (мада их је мало) служе свету литургију, а верници се моле за здравље, мир и духовно укрепљење.
У појединим селима и породицама у Херцеговини, Старој Рашкој и у деловима Босне где су некада живели Срби из Далмације, Свети Исаија се слави као породична слава или заветина. У тим местима пали се свећа, приноси жито, а домаћин чита молитву и у неким случајевима позива свештеника да освети водицу.
Верници који поштују живот монаха често на овај дан читају житије светитеља, а поједине породице дају деци име Исаија у част овог свеца, које је иначе ретко и древно хришћанско име.