ПОЖАРИ ХАРАЈУ СРБИЈОМ Министарство први пут уводи ову меру – стање озбиљно

Сара Павков, министарка заштите животне средине истакла је да су тренутно пожари локализовани.

- За сада је стање под контролом, и у највећој мери пожари су локализовани. Било је преко 1.000 пожара који су пријављени. У периоду од јуна до данашњег дана, у поређењу са претходном годином, имали смо 2,5 пута више пожара. Да ли је то утицај негативних климатских промена, односно високог температурног скока у једном континуираном периоду, или је у питању људски фактор, надам се да ће надлежни органи то да утврде - казала је Павков.

Животна средина и пожари

- На планини Маљен захваћена је озбиљна површина, где се налазе четинарске врсте које су врло незгодне, јер сама шишарка може да букне, да пређе неколико стотина метара и нанесе штету и на другим локалитетима у близини. Само на тим подручјима имамо велику, немерљиву штету која се односи на шумске екосистеме и природу - истакла је министарка.

- Оно што смо договорили са "Србијашумама" јесте израда санационих планова, како би се проценила штета у финансијском смислу и дефинисали наредни кораци. Министарство ће по први пут покренути анализу педолошких профила, да бисмо на тим локалитетима, где је дошло до великих пожара, могли да знамо које врсте треба додатно унапредити у наредном периоду - објаснила је Павков.

- Фокусираћемо се на шумске екосистеме и врсте које су отпорније на овакве пожаре и климатске промене. То ће бити новина у односу на фаворизовање искључиво аутохтоних врста, али је и у сагласности са новом регулативом ЕУ - законом о обнављању природе, који је ступио на снагу прошле године. Надам се да ћемо га интегрисати у нову верзију нашег Закона о заштити природе - најавила је министарка.

Где је тешка ситуација на терену

Kако је Павков истакла у појединим деловима Србије на терену је тешка ситуација.

- Тешка ситуација била је у Лозници, где смо након четири дана успели да локализујемо пожар. На терену, на депонији у Лозници, свакодневно је било преко 80 људи. Поред Лознице, пожари мањег капацитета забележени су и у Новом Саду, као и у делу испод планине Радан, где је паљена стрњика - навела је министарка.

Превенција као стратегија

Према њеним речима, како до пожара не би дошло кључна је превенција.

- Најважнија је превенција, и док паралелно градимо инфраструктуру регионалних центара за управљање отпадом, радимо и на рекултивацији и санацији несанитарних депонија. Добра вест за грађане је да су депоније у Пироту, Ваљеву, Пожеги, Тополи и Смедереву већ у фази почетка радова, или ће радови ускоро кренути. Министарство издваја средства за њихову потпуну санацију и затварање, а локална комунална предузећа ће гравитирати ка регионалним центрима, како убудуће не би постојале несанитарне депоније - рекла је министарка Павков за K1.

Kвалитет ваздуха и пожари

Она се осврнула и на учестале коментаре у јавности о последицама пожара на квалитет ваздуха.

- Оно што слушамо из различитих извора, поузданих и непоузданих, јесте да се не мере адекватно загађујуће органске материје које настају као последица пожара на депонијама. Такав вид мониторинга, међутим, није устоличен ни у Европској унији, па самим тим није ни транспонован код нас. Доводити у везу органске полутанте који произилазе из пожара и праћење квалитета ваздуха нема узрочно-последичну повезаност - објаснила је Павков.

Истакла је да Министарство заштите животне средине, у складу са законом и праксом ЕУ, прати основне загађујуће материје на нивоу локалних самоуправа.

- Све што се води као град има аутоматску мерну станицу, са основним анализаторима за праћење квалитета ваздуха. Kада је реч о ПМ честицама, Заводи за јавно здравље и Агенција за заштиту животне средине прате и присуство тешких метала. Органски полутанти, међутим, нису обухваћени мониторингом ни у ЕУ, ни у Србији - нагласила је министарка.