РАК БЕШИКЕ ОДНЕСЕ 1.000 ЖИВОТА ГОДИШЊЕ Спас у раној дијагнози и новим терапијама ПОГАЂА ТРИ ПУТА ВИШЕ МУШКАРЦЕ НЕГО ЖЕНЕ
Од карцинома мокраћне бешике, од којег сваке године у Србији оболи око 2.500 особа, нажалост, више од 1.000 премине.
Властимир Међовић из Удружења “Уро Такт” је један од оболелих који каже да му је урађена биопсија и потврђена сумња на малигнитет.
- Лечење је спроведено у више фаза. Након што су иницијалне терапије дале резултате и тумор се значајно смањио, лекари су одлучили да хируршким путем одстране тумор. Операција је обављена успешно, пре нешто више од три године. Убрзо након операције, уведене су ми додатне терапије, укључујући и хемотерапију. Како би се спречио повратак болести и развој метастаза, укључен сам у клиничку студију и сваких 15 дана долазим на терапију у дневну болницу – рекао је Властимир Међовић.
Директор Клинике за урологију Универзитетског Клиничког центра Србије прф. др Зоран Џамић је истакао да је рак мокраћне бешике агресивна болест која се тешко лечи и има лошу прогнозу. Брзо може да напредује и да даје метастазе. Као и са свим осталим малигним болестима, рана дијагноза знатно побољшава шансе за успешно излечење. Из тог разлога, крв у урину представља јасан сигнал да би требало посумњати на рак мокраћне бешике.
Три пута чешћи код мушкараца него код жена
Карцином мокраћне бешикесе три пута чешће јавља код мушкараца него код жена. Овај карцином је препознат у свету као болест којој се мора приступити активније, поготову када се ради о метастатском облику болести.
- Комплетно крвав урин је сигуран знак који може да укаже на ову болест. Карактеристично је да се овакав урин не јавља свакодневно, већ повремено, код неких особа једном у два месеца. Изостанак бола је још један од разлога због ког пацијенти не траже лекарску помоћ. Инфекције уринарног тракта, поготово хроничне, могу да буду симптом рака мокраћне бешике. Најзад и бол у неком делу уринарног тракта могу да укажу на ову болест. Комбинација ране дијагнозе, ефикасне хирургије и нових терапија улива наду да ћемо у будућности успешно излечити већи број болесника. Код нас је, међутим, ова врста малигне болести „заборављени рак“ који сада у свету има нове терапијске опције и даје наду пацијентима да ће са том опаком болешћу дуже и боље живети. Очекујемо да оне ускоро постану доступне пацијентима и у Србији на листи лекова које се прописују на терет здравственог осигурања– истакао је др Џамић.
Интерниста-онколог у Институту за онкологију Војводине др Горана Матовина Брко каже како терапија одржавања након хемотерапије у лечењу метастатског карцинома мокраћне бешике данас представља стандард у савременој онкологији. Сама хемотерапија више није довољна као оптималан приступ лечењу ових пацијената.
- Пацијенти добијају могућност да живе дуже и квалитетније. Током последњих неколико година и пацијентима у Србији су постали доступни бројни иновативни лекови и терапије које су неопходне за савремено лечење различитих малигних болести. Нажалост, имунотерапија за карцином мокраћне бешике још увек није увршћена на позитивну листу лекова, али се надамо да ће ускоро и наши пацијенти имати приступ овој терапији, која доказано продужава живот и побољшава његов квалитет. Укључивањем имунотерапије уз хемотерапију, али и уз друге иновативне лекове, повећавамо шансе за трајно излечење пацијената– истиче др Горана Матовина Брко.