СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТУ СТЕФАНИДУ Молитвени стуб народа ДАНАС СЕ МОЛИМО ЗА УТЕХУ, СНАГУ И МИР У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА
На данашњи дан, 30. јуна, православни верници са поштовањем сећају се Свете преподобномученице Стефаниде Битољско-Скадарске, рођене као Стевка Ђурђевић 1887. године у Вракама код Скадра.
Стевка је као дете, заједно са породицом и многим Србима, прогнана у село Дрновац код Клине на Косову и Метохији. Већ тада, још од ране младости, показивала је дубоку љубав према Христу, живећи повучено, скромно и предано молитви.
Њена дубока духовност и писма која је оставила сведоче о једној тихој, али снажној светитељки из народа. Та писма пронашао је блаженопочивши митрополит Амфилохије као студент теологије 1963. године у манастиру Високи Дечани. Речи које је записивала Стевка одисале су вером, смирењем и надом – и оставиле су снажан утисак на младог теолога који ће касније постати један од најугледнијих српских архијереја.
За живота је сматрана светом, а након смрти 1945. године, народ ју је све више памтио као жену необичне снаге, молитве и тихе патње, а затим и почео да је поштује као светитељку.
Њена икона, на којој је приказана у тамној монашкој одежди, са озбиљним погледом и крстом у руци, сведочи о њеном чврстом карактеру и непоколебљивој вери.
Данас, верници јој се моле за утеху, снагу и мир у тешким животним тренуцима. Светитељка Стефанида остаје симбол тихе светости, женске снаге и непоколебљиве вере у Христа.