У СРБИЈИ СЕ ГОДИШЊЕ ПОПИЈЕ 11 ЛИТАРА ЧИСТОГ АЛКОХОЛА ПО ОСОБИ А последице погађају све

Према статистици, просечан грађанин Србије годишње унесе чак 11 литара чистог алкохола, што нас сврстава у сам европски врх по потрошњи.

Посебно забрињава податак да је више од 50% основаца и средњошколаца већ пробало алкохол, док 20% младих пије док не достигне стање потпуне опијености. И поред озбиљности овог проблема, помоћ потражи тек око 2% особа које пате од алкохолне зависности.

О овој теми говориле су за Курир телевизију др Тамара Миловановић, специјалиста интерне медицине и гастроентеролог, затим психолог и психотерапеут Марија Јовановић, као и Перица Заилац, који је у процесу лечења од алкохолизма.

Психотерапеуткиња Марија Јовановић указује да многи пацијенти имају погрешну представу о томе шта значи бити алкохоличар.

– Често чујемо: "Не падам по улици, не пијем сваки дан, па ваљда немам проблем." Међутим, стање опијености се односи на сваку промену свести и благу и озбиљну у којој човек другачије доживљава реалност. У пракси видимо да многи који пију годинама заправо покушавају да ублаже симптоме депресије или анксиозности, објашњава она.

Додаје и да млади најчешће посежу за алкохолом у друштвеним ситуацијама, не увиђајући његове последице нарочито кад седну за волан мислећи да им "није ништа".

Др Миловановић наглашава да алкохол штетно делује на све органе у телу:

– Јетра најчешће страда, али се пацијенти јављају тек када се појаве озбиљни симптоми жутило, повраћање крви, отоци. Тада је болест већ узнапредовала. Осим јетре, често су оштећени и срце, плућа, црева, бубрези, а да то пацијент не зна јер симптоми дуго изостају истиче Миловановић.

Како каже, количина алкохола која је штетна није иста за свакога. Неко може конзумирати алкохол годинама без драстичних промена у понашању, а да ипак развије озбиљна оштећења органа.

Своје лично искуство поделио је и Перица Заилац, који је у процесу опоравка:

– Знао сам да имам проблем, али сам дуго покушавао сам да га решим. На почетку је то била младалачка непромишљеност, а касније навика која је прерасла у зависност. Најтежи део је био признати себи да ми треба помоћ. На крају сам се обратио стручњацима, уз огромну подршку супруге и детета, каже Заилац.

Јовановић наглашава колико је важно укључивање целе породице у процес лечења:

– Зависност није само лична ствар, сви који су блиски особи која пије, играју улогу у њеном опоравку. Породица је кључна карика у том процесу.