СРПСКИ ЛЕКАРИ ИЗВРШИЛИ РЕТКУ ОПЕРАЦИЈУ! Само две клинике у свету раде овако, а ПАЦИЈЕНТ је већ трећег дана кући

Душану Мракићу (65) српски лекари спасли су живот операцијом коју раде још само две клинике у свету. Изведена је на куцајућем срцу, а доктор Данко Грујић, кардиохирург, био је на челу медицинског тима Универзитетског клиничког центра Србије, који је успео да изведе овај подухват.

Доктор Грујић напомиње да је реч о минимално инвазивној кардиохируршкој интервенцији које се код нас раде од пре три године.

“У јуну 2022. године извели смо прву такву операцију на клиници уз асистенцију професора Алберта из Дортмунда, који нам је асистирао у прве две операције. Након тога ту технику смо увели као стандардну за извођење кардиохируршких операција и до сада смо урадили око 300 таквих операција.”

Изведена први пут

Кад је реч о операцији пацијента Душана Мракића, доктор Грујић каже да су је извели први пут.

“Реч је о болеснику који има 65 година и који је прележао акутни инфаркт миокарда пре десет година. И тада је примарно лечен стентом. Односно урађена је ПЦИ процедура. Болесник није имао тегобе све до јесени крајем прошле године када је дошло до запушења стентова. Покушана је и ПЦИ процедура, али безуспешно. Тако да је на пацијенту морао да се уради неки вид интервенције. После овог искуства које смо стекли са нашим операцијама, био је кандидат за извођење таквог једног десног мидкеба, како га зовемо скраћено. Операција је трајала око четири сата. Применили смо релативно нови тип неопиоидне анестезије уз регионални блок који је дао сјајан резултат. Болесник се опоравио и већ трећег дана након операције изашао из болнице”, напомиње др Грујић.

Кардиохирург објашњава да је свака операција овог типа ризична и захтева искуство.

“Чињеница да се изводи у само два центра у свету, изводи је доктор Пирозов да Вјервала у Торонту, један од најискуснијих минимално инвазивних кардиохирурга света, као и доктор Хулбек у Франкфурту са својим тимом, говори да је не може извести тим који нема искуства у оваквом типу интервенција. Тако да је неопходна уиграност целог тима који је чинило још пет лекара и техничара.”

Др Грујић каже да на пацијенту није урађена ова операција, опција лечења класичном хирургијом би била ризична у случају да му једна нова интервенција затреба за четири или пет година.

“Тај болесник има и почетну болест левог коронарног система. Још увек не значајну, али смо морали да предвидимо да он у будућности може развити и ту болест. Овим типом интервенције са минимално инвазивним приступом са десне стране остављамо могућност болеснику да у случају развоја болести са леве стране можемо да га лечимо минимално инвазивним стандардним приступом са леве стране.”

Операција на куцајућем срцу

Оно што је посебно привукло пажњу јесте то да је интервенција рађена на куцајућем срцу.

“Такве операције стандардно радимо и код левог и код десног приступа, чак и код стандардних класичних операција. То је техника незаустављања срца, односно недовођења срца у стање да морамо да ставимо клему, да га зауставимо и да сву крв из крвотока одведемо у систем за ван телесни крвоток. Још увек је то стандардна и већинска операција у свим кардиохируршким процедурама, али наша кућа гаји технику хирургије куцајућег срца и нама је то било свакако један добар увод да ми уђемо у овакав тип хирургије минимално инвазивних операција на куцајућем срцу. Она показује своје бенефите током саме операције, а свакако у постоперативном опоравку болесника, јер су познати негативни ефекти вантелесног крвотока, који оставља на организам, пре свега на деструкцију крвних елемената, ствара један системски инфламаторни одговор и опоравак."

Да би се извела ова операција, кардиолог каже да су се он и његов тим обучавали у Немачкој код професора Алберта, који је велико име минимално инвазивне бајпас хирургије.

“Он је дошао на нашу клинику, помогао нам да покренемо такве операције, а онда рад на великом броју болесника, просечно смо оперисали 100 болесника на годишњем нивоу, довео нас је на један ниво уиграности да смо могли да се усудимо, да када дође такав кандидат за такву операцију, да можемо то да изведемо.”

Опрема је важна

Напомиње да модерна опрема пуно доприноси успешности захвата.

“Подржани смо од стране министарства, прво за набавку опреме за минималне инвазивне операције, а добили смо и један ултразвучни апарат који је код нас на клиници и ускоро нам долазе стручњаци из Шведске који ће нас обучити за рад са њим. Реч је о апарату којим ћемо моћи да проверавамо наше бајпас графтове, било у класичној, било у минималној инвазивној хирургији, то јест, моћи ћемо да проверимо резултат нашег рада већ на операционом столу. Статистика показује да отприлике пет-седам одсто бајпас графтова има неке недостатке.

Ти недостаци не морају да се испоље одмах, односно испоље се у неком краћем или дужем постоперативном току. Тако да ћемо са овим начином провере, интраоперативном, моћи сваку нашу грешку или превид да исправимо са најмањим последицама."

Кардиохирург објашњава да настављају са оваквим интервенцијама у Клиничком центру Србије.

“Колеге са наше клинике су ушле и у минимално инвазивне валвуларне процедуре и то је неки тренд. Минимално инвазивна хирургија је тренд у свим гранама медицине. У кардиохирургији негде мало и каснимо, има то своје разлоге због чега је то тако. Хирургија грудног коша и срчаног мишића је јако сложена и потребни су постепени, дуги тренинзи да би се те операције извеле безбедно. Али смо кренули са програмом минимално инвазивне валвуларне хирургије и то даје добре резултате, тако да свакако нашим пацијентима можемо да пружимо најсавременији начин лечења”, рекао је за крај разговора др Данко Грујић.