СВЕТИ СТЕФАН ВЕТРОВИТИ JE СУТРА Празник који носи благослов, али и опасност ШТА НИКАКО не смете радити ако дува ветар
Од давнина, српски народ са посебном пажњом и поштовањем обележава дане посвећене светитељима. Ови дани нису само црквени празници, већ и важни датуми у народном календару, повезани са веровањима, обичајима и природним појавама.
Верници и данас радо чувају и преносе приче својих предака, поштујући мудрост народа и светаца који су својим животима оставили дубок траг.
Летњи Свети Стефан - ветар који може донети и благослов и невољу
Сутра, Српска православна црква и верници обележавају Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, у народу познатијег као Свети Стеван Летњи или Стеван Ветровити. За разлику од зимског празника посвећеног овом светитељу, који се слави 9. јануара, летњи дан има посебан значај, нарочито међу онима који живе у складу с природом.
У народном предању, Свети Стефан Летњи поштује се као заштитник од ветрова. Верује се да ветар који дуне на овај дан може донети несрећу, одувати сено, сламу, па чак и изазвати болести. Зато се на овај дан ветар избегава и не гледа у правцу одакле дува, а многи избегавају радове на пољима и у шталама.
Приморци га славе као заштитника морепловаца
За становнике приморских крајева, овај дан има додатну симболику – они Светог Стефана Ветровитог сматрају морнарском славом. Верује се да управо он "пуни једра" ветром и помаже поморцима да безбедно стигну до обале. Зато га посебно поштују рибари и морепловци, који му пале свеће и моле за мирно море и сигуран повратак кући.
Светац који је говорио истину, без страха
Према библијском предању, Свети архиђакон Стефан био је први мученик хришћанске цркве – првомученик. Својим речима, делима и непоколебљивом вером, отворено је говорио истину народу и бранио Христово учење. Управо због тога био је осуђен и каменован. Имао је свега тридесетак година када је пострадао, а његове последње речи биле су:
Кроз векове, његова жртва остала је симбол вере, храбрости и истине. Верници верују да је Господ украсио његову душу славом, јер је први положио живот за име Христово.
Након његове мученичке смрти, тело Светог Стефана пренето је из Јерусалима у Цариград, што је догађај који сутра и обележавамо. Тај чин се доживљава као духовна победа – доказ да светац не престаје да делује чак ни након смрти.
У његову част, у српским крајевима подигнуто је преко 40 храмова, а његов култ дубоко је укорењен у народну свест.
Народна веровања и данас живе
На дан Светог Стефана Летњег, многе породице се придржавају обичаја који се преносе с колена на колено. У неким крајевима се не износи ништа из куће, не премешта сено ни слама, а деца се уче да поштују ветар као силу коју не треба изазивати. Многи верују да, уколико се овај дан обележи с поштовањем, Стеван Ветровити ће чувати кућу и имање током целе године.