"Ваша пошиљка је евидентирана, али…" ЧУВАЈТЕ СЕ, СРБИЈОМ ХАРАЈУ СМС ПРЕВАРЕ Пошта Србије послала ВАЖНО упутство

Овако гласи нови талас лажних СМС порука које су протеклих дана поново стизале грађанима од наводно Поште Србије. На дну ове поруке налази се и линк на које би, према очекивањима пошиљаоца, корисник требало да се “упеца”, док се заправо на врху поруке налази скривени аларм – број који очигледно показује она није послата из наше земље.

Наиме, ово није први пут да се овакав “мамац” баца грађанима, а циљ је да се “улове” они мање информисани. Они би требало само једним кликом, несвесно, да дођу до тога да брзо остану без новца или личних података. МУП се раније оглашава овим поводом, и периодично упозоравао грађане да не наседају на такозване “фишинг преваре”.  

Како су раније упозоравали из полиције, ни више од три деценије касније овакав вид обмане није застарео. Напротив, фишинг еволуира, што све чешће на својој кожи осећају пре свега старији.  

Стручњаци упозоравају да креатори оваквих превара углавном користе софистициране методе и лажне садржаје који чак и информатички информисанијма могу изгледати аутентично.

Због тога се дешава да, због брзине или несмотрености, корисник кликне на добијени линк и пружи хакеру могућност да дође до информација које су му потребне.

Од крађе личних података до уцене 
 

Саша Живановић, потпредседник Београдског Института за безбедносни менаџмент и бивши начелник Одељења за високотехнолошки криминал Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије објаснио је раније за Еуронеwс Србија да је фишинг заправо доста распрострањен у свету и да се Србија ни на који начин не разликује по томе. Објашњава да постоје разрађене шеме како се оне врше.

У свету постоје такозване фишинг кампање које подразумевају мноштво врста онлајн превара. Постоји више начина како они узимају податке. Они често то раде тако што жртви стављају или намећу одређени линк, па када се људи конектују на њега они тако несвесно оставе своје корисничко име и шифру. Други начин којом се превара врши је да се исто стави један малициозни линк где ћете ви у позадини вашег рачунара или телефона инсталирати неки злонамерни софтвер који да ви не знате врши криптовање свих података у вашем уређају и онда вам закључа све податке. Ви то заправо не знате, он иде фајл по фајл и тако га криптује. Када заврши са последњим податком, ви добијате поруку да уколико да за одређено време не уплатите одређени износ у крипто валутама сви подаци ће бит трајно изгубљени", каже Живановић за Јуроњуз Србија и додаје да је тако нешто данас најраспрострањеније у свету.

Постоји и класични фишинг и код њега се углавном краде кориснички налог или се путем преваре траже лични подаци и број картице због неке наводне личне користи.

Те украдене базе података се често онда продају на црном тржишту. Поред тога што се узимају подаци од картице која их даље води до вашег банковног рачуна, објаснио је он раније.

Типичне онлајн преваре 
 

Стручњаци указују да је фишинг једна врста интернет преваре у којој се у основи ради о крађи интернет података. Преваранти фалсификују веб страницу неке компаније или њен профил на друштвеним мрежама и преко њих покушавају да дођу до неких личних и финансијских података корисника.

Из ЦЕРТ-а су раније напоменули за Јуроњуз Србија да би корисници интернета најпре требало да размисле о начину онлајн комуникације и о томе као се у њу упуштају.

Уколико корисници приме сумњиву поруку, саветујемо да одговоре себи на неколико питања на пример: Да ли им се чини да је захтев из поруке неочекиван? На ком је језику и да ли има граматичких грешака? Где води линк на који треба да кликну?, навели су раније из ЦЕРТ-а.

И на сајту Поште Србије, која се иначе често користи као мамац, постоје упутства како да се препозна оваква превара. Како наводе, дигитализација и нове технологије, онлине плаћања и употреба интернета постали су свакодневница свих нас.  

Међутим, на овај начин и злонамерне особе добиле су могућност великог броја алата којима могу намамити и преварити кориснике.

Из Поште навде да постоји неколико типичних превара које се срећу, и које злоупотребљавају име и њихов логотип , као и услуге које предузеће пружа, попут Пост-експрес услуге.

Починиоци ових превара, најчешће користе СМС поруке или онлајн апликације за размену порука (Вибер, WхатсАпп и слично), и имејлове са намером крађе личних података и података о платним картицама, а све у циљу остваривања финансијске добити.

Молимо вас да увек обратите пажњу од кога сте добили поруку, као и да будете додатно опрезни уколико примите било какав сумњиви садржај. Уколико приметите да је порука написана лошим српским језиком, или су измешана два писма – латиница и ћирилица, или два језика – енглески и српски, највероватније се ради о превари, пише на сајту Поште Србије.