ЗАКОН О АЛИМЕНТАЦИОНОМ ФОНДУ ДАНАС СТУПА НА СНАГУ Ево шта све треба да знате

"Већ имамо прве самохране родитеље који су нам се јавили", рекла је Жарић Ковачевић. Она је за РТС раније казала да је период од два месеца у којем ће заживети алиментациони фонд остављен како би се технички припремили.

Истакла је да је од прошлог петка, када је успостављен контакт центар, до данас било 418 позива. "Од тих 418 позива, 31 позив се односио на избор да разговарају са оператером. Оператери су запослени у Министарству за бригу о породици и демографију и углавном су дипломирани правници који ће људима који се јављају путем контакт центра дати праве информације", истакла је Жарић Ковачевић.

Нагласила је да је на мејл адресу стигло више имејлова са питањима која се односе на рокове и поступак подношења захтева. Како је истакнуто, право на подршку из фонда имаће сва деца до 26 година која се редовно школују, а фонд се активира након два месеца неплаћања алиментације.

У поступку изјашњавања постоје јасна правила. "На изјашњавање их позивају јавни извршитељи. Дете се изјашњава онда када постане пунолетно, дакле у периоду између 18. и 26. године живота", објаснила је Жарић Ковачевић. 

Истакла је да онда када је дете малолетно, у самом поступку мора да има старатеља, односно законског заступника. "Тако да се тада изјашњава самохрани родитељ коме је дете поверено судском пресудом којом је брак разведен и којом се утврђује износ алиментације", нагласила је Жарић Ковачевић.

Како је истакнуто, грађани не морају сами да покрећу поступак и није неопходан никакав захтев. "Једини услов да би могао да се покрене поступак јесте да се они који траже алиментацију налазе у статусу извршног повериоца", објаснила је Жарић Ковачевић.

Извршни поверилац је, како је објашњено, лице у чију је корист донета правноснажна пресуда којом се утврђује износ алиментације. "И од извршног дужника, односно несавесног некада родитеља, односно некадашњег брачног супружника, потражују одређени износ алиментације", навела је  Жарић Ковачевић.

У складу са законом, максимални износ који може да се добије из фонда износи 25.000 динара. Жарић Ковачевић је нагласила да се ослањају на Закон о алиментационом фонду који упућује на породични закон, али да се руководе и судском пресудом.

"Ако, на пример, максимални износ износи 25.000, али у пресуди стоји нижи износ, ми ћемо се руководити пресудом. Уколико у пресуди стоји виши износ, онда ћемо се руководити законом", рекла је Жарић Ковачевић.

Из буџета је за функционисање фонда за сада издвојено 500 милиона динара. "Ми не знамо у овом тренутку колико ће се нама родитеља, односно деце, јавити за различита потраживања", рекла је Жарић Ковачевић.

Додала је да ће 500 милиона бити довољно до краја године, односно да ће износ по потреби увећати или прерасподелити ребалансом за следећу годину. За све време док држава исплаћује помоћ, несавесном родитељу расте дуг, камата, ту су и судски трошкови.

Исплате почињу одмах након доношења решења, а дуговање према држави се враћа када се родитељ поново нађе у прилици да плаћа. "У року од два месеца извршитељ позива извршног дужника да исплати потраживање. У року од осам дана позива извршног повериоца да се сагласи с тим да, уколико дужник не исплаћује алиментацију, да се средства исплаћују из фонда. Од тог тренутка Министарство доноси исплатно решење и исплаћује се одмах прва рата", објаснила је Жарић Ковачевић.

Истакла је да, касније, уколико се утврди да лице има примања или имовину (то ће проверавати јавни извршитељ једном месечно), обавеза се враћа на дужника, а држава постаје поверилац и потражује износ са каматом. Ако дужник нема имовину ни примања, закон предвиђа и кривичну одговорност.

"Постоји кривично дело неплаћања алиментације. Ако неко покрене приватну кривичну тужбу, видећемо како ће се поступак завршити. Али извршитељи ће сваког месеца проверавати да ли се нешто променило у погледу имовине", рекла је Жарић Ковачевић.

Јавност је забринула одредба по којој, након смрти родитеља, дуг према држави прелази на дете, међутим, Жарић Ковачевић наглашава да држава не би никада ставила дете у такву позицију.

"Верујем да је Министарство правде ишло са ширим тумачењем - дете које је извршни поверилац неће моћи да буде извршни дужник. Апсолутно би било неодговорно да држава од детета наплати алиментацију коју му је дала", истиче Жарић Ковачевић.