ЗАШТО ДОСТАВЉАЧИ НОСЕ ДУГЕ РУКАВЕ И ПО НАЈВЕЋИМ ВРУЋИНАМА? Њихов разлог ће вас изненадити!
Да ли сте приметили како и по највећим врућинама достављачи, али и други радници који су дошли из Непала, носе одећу дугих рукава, па чак и дебеле јакне, а често лице прекривају вуненим капама и марамама?
Око њих пролазе људи у краткој, лаганој и углавном светлој одећи, док се они, обучени у тамно као да је зима, возе по градским улицама. Тако су обучени чак и у ретким тренуцима када не раде, а сличан стил одевања виђен је и током протеста достављача у Загребу, који се десио усред изузетно врућег јулског дана.
На скоро 30 степени, пре неки дан је једној Сплићанки на врата стана с храном стигао достављач из Непала, пише Слободна Далмација. Био је обучен у тамну спортску одећу дугих рукава, у комбинацији са униформом достављачке службе, али је на глави имао зимску капу, док му је лице било готово потпуно прекривено марамом. Видели су се само очи. Када га је, затечена, питала зашто је тако обучен усред лета, само се насмејао и једноставно одговорио: „Не желим да поцрним”, преноси Јутарњи лист.
Његова изјава можда звучи чудно у далматинском контексту, где се препланулост често сматра пожељном, али отвара и много дубљу друштвену причу о феномену познатом као колоризам – дискриминацији на основу боје коже, наводи Слободна Далмација. Реч је о појму сличном расизму, али са битном разликом: расизам дискриминише људе на основу расе или етничке припадности и обухвата читаве групе, док колоризам подразумева предрасуде према људима унутар исте расе, на основу нијансе њихове коже.
Зашто дуги рукави и лети?
Зашто, дакле, Непалци носе дуге рукаве и прекривају лице и лети? За то постоји више разлога – практичних, попут заштите од сунца, прашине и инсеката, па и очувања телесне температуре, јер слој тканине може да направи баријеру против прегревања. Ипак, један од главних разлога јесте избегавање тамњења коже. У непалском друштву, као и у већем делу јужне Азије, светлија кожа се често повезује с вишим друштвеним статусом, лепотом и успехом.
Према речима антрополошкиње Калпане Џа, дискриминација на основу боје коже у Непалу тесно је повезана са кастинским и етничким поделама. Људи тамније пути суочавају се са предрасудама и неједнаким третманом од стране доминантних заједница светлије коже, пише лист Катманду пост.
Истраживања показују да деца у Непалу већ од раног детињства усвајају стереотипе – да су Мадеси тамнији, а Пахади светлији – што дугорочно утиче на њихово самопоуздање и друштвени положај. У књизи Међународни Раутлеџ приручник о боји, аутори Рави Шанкар и Сабита Паудел наглашавају да је тржиште крема за избељивање коже у Непалу у сталном порасту, док рекламе обећавају успех и друштвено признање онима који „посветле”, наводи издавач Тејлор и Франсис.
Светла пут значи лепоту
Медији у Индији и Непалу препуни су огласа који промовишу поруку да светла пут значи лепоту. Брендови као што су „Фер и Лепа”, „Фер и Згодан” и „Гарније за мушкарце” зарађују милионе на опсесији светлијом кожом. „Једино одећу треба раздвајати по боји”, стоји у једном коментару против колоризма, али у свакодневици и даље учимо децу да избегавају сунце, док бајке и лутке величају светлопуту лепоту.
Феномен колоризма није ограничен само на Непал, већ је присутан широм јужне Азије – од Индије и Пакистана, преко Шри Ланке до Бангладеша. Али, призор у Сплиту показује да су глобалне друштвене норме стигле и на Балкан где се препланулост повезује с летом, морем и здрављем.