МЕТАЛ ДЕТЕКТОР ГА КОШТАО УСЛОВНЕ КАЗНЕ Како је један заљубљеник у археологију ЗАВРШИО ПРЕД СУДОМ
Један мушкарац из Србије недавно је осуђен јер је неовлашћено истраживао археолошко налазиште помоћу метал-детектора.
Он је то објавио у јавној фејсбук групи “Трагачи ризница на Балкану”.
Суд му је одредио условну казну затвора у трајању од шест месеци, која неће бити извршена ако у наредне две године не почини ново кривично дело. Осим тога, изречена му је новчана казна од 50.000 динара, са јасним упозорењем да ће се казна заменити затвором уколико не буде плаћена на време.
Суду није промакло да му одузме и сву опрему и предмете пронађене током нелегалног копања. Одузети су метал-детектор марке, војни ашов, фрагмент турске керамике, оловне куглице, глава гепидске фибуле, делови коњске опреме, језичак појасне гарнитуре, бронзани украси, као и сребрни угарски новчић.
Овај случај јасно показује да не постоји „безопасно копање“ нити аматерско истраживање које би било у складу са законом.
Шта каже закон за археолошка истраживања?
Према Кривичном законику Републике Србије (члан 353а), за неовлашћено археолошко ископавање предвиђена је казна затвора до три године и новчана казна. Ако је дело извршено на археолошком налазишту или другом непокретном културном добру, или ако је приликом копања коришћен метал-детектор, казна је још строжа: од шест месеци до пет година затвора и новчана казна.
Закон о културним добрима (члан 112) додатно прописује да археолошка истраживања могу спроводити само научне установе и установе заштите (музеји, заводи, одређени факултети и институти), уз претходно одобрење Министарства културе. Физичка лица, удружења грађана и аматери немају право да самостално истражују, нити да користе метал-детекторе за „истраживања“, јер не постоје „дозвољена места“ где би заљубљеници у археологију смели да копају.
„Коришћење метал-детектора (свих врста) ради откривања и прикупљања металних предмета из прошлих времена, нарочито ако се притом користи било какав алат за ископавање земље до било које дубине, кривично је дело вршења неовлашћених истраживања“, истиче др Адам Црнобрња у свом приручнику Како сачувати археолошко наслеђе.
Коментари из фејсбук групе: незнање као савезник
Упркос јасним законским одредбама, на друштвеним мрежама и у групама попут оне под називом „Трагачи ризница на Балкану“, види се раширено непознавање закона.
„…волео бих некако да ‘прескенирам’ двориште да видим има ли ту нешто, али искрено, тотални сам лаик… П.С.: не знам да ли је то уопште легално тако нешто радити и да ли могу да си направим више штете него користи гледано са правне стране“, пише један члан групе.
Неки чланови отворено признају да нису сигурни да ли је оно што раде уопште легално, док други олако одбацују могућност да се ради о археолошком локалитету, сматрајући да је реч тек о „обичној њиви“.
Проблем је у томе што и „обична њива“ може бити регистровани археолошки локалитет или локалитет под претходном заштитом. Управо зато закон предвиђа да ниједно физичко лице не сме самостално да истражује нити да копа, без обзира да ли се ради о дворишту, ораници или грађевинској парцели.
Коментари јасно показују да је незнање најчешћи савезник нелегалног копања. Људи често нису свесни да „трагање за благом“ није авантура нити хоби и да својим поступцима уништавају археолошко наслеђе које припада свима нама, а притом ризикују да заврше пред судом.