ОБЕЛЕЖЕНО 150 ГОДИНА ОД ”НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ” Мацут: Србија ће остати јединствена и наставити да води бригу о свим нашим сународницима

"Наша снага мора бити наша слога, то је завет Светог Саве, као и жртва јунака са херцеговачког крша. Слава херојима Херцеговачког устанка 1875. године", рекао је он говорећи на централној манифестацији обележавања 150 година од Невесињске пушке.

Оценио је да и данас, када гледамо геополитичке поступке сличне онима из тога доба, не можемо се отети утиску да свет и даље није научио лекције из тога доба а то је да се трајни мир не може градити без истине, правде и уважавања страдања бројчано малих, али поносних народа који су своју слободу изборили жртвом, а не туђим рачуном.

"И данас, век и по, након Невесињске пушке, ми не говоримо само о једном устанку, већ о заветном опредељењу за живот у слободи, праву да демократским путем, самостално, на основу слободно исказане воље народа одређујемо своју будућност", рекао је он.

Навео је да је српска историја обележена бројним бунама, ратовима, избеглиштвима и страдањима и да је кроз векове наш народ непрестано тражио слободу, често по цену најтежих жртава па као да смо цео 19. век провели на стражи, у војним рововима желећи и снивајући ослобођење и уједињење. 

"У јуначкој Херцеговини искра борбе за слободом никад се није угасила. Буне су дизане 1825. и 1858. године, али посебно се у памћењу народа урезала она из 1861. године коју је предводио војвода Лука Вукаловић. Његова борба постала је симбол отпора и тежње за правдом. У пролеће 1875. године у Невесињу зачео се још један пламен побуне, чувена херцеговачка буна, Невесињска пушка", рекао је он. 

Оценио је да је управо овај устанак скренуо пажњу читавог света на положај хришћанског живља под османском влашћу и да су се међу храбрим борцима у Херцеговини 1875. године нашли и добровољци из Италије, Француске, Русије, Чешке, па чак и из далеке Америке. 

"Ово опште расположење за подршку устанку сведочи о томе колико је борба народа Херцеговине одјекивала ван граница Балкана. Своју славу тада је стекла и Жана Меркус, храбра Холанђанка која је своје материјално богатство ставила у службу једног угњетеног, али поносног народа. Са пушком у руци и у нашој народној ношњи била је раме уз раме са устаницима на првим линијама борбе. Њено име остаје трајно уписано у историју, као симбол хуманости и у времену када је то било незамисливо", рекао је он.

Додао је да Невесињска пушка није била изоловани догађај, већ варница која је распламсала низ устанака и ратова широм Балкана и да је одмах уследило дизање народа у Босни, затим велика источна криза, бугарски устанци, а на крају и ратови Србије, Црне Горе, али и Русије против Отоманске империје. 

"Управо Невесињска пушка и на крају Берлински конгрес у лето 1878. године представљају полазну и завршну тачку једног од најзначајнијих и најбурнијих периода у историји српског народа. То је био преломни историјски лук од побуне једног народа до дипломатског признања његове државности на европском нивоу. Међутим, уместо правде, великим силама тог доба били су важнији њихови интереси, када су границе прекрајане, без разумевања и праведних тежњи људи који живе на Балкану", рекао је он.

Истакао је, међутим да су уместо мира, многе одлуке рађале нове сукобе и заоштравања односа међу народима.

Додик: Република Српска мора да испоштује завет невесињских устаника - живети слободно и независно

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас да Српска одлучно мора да се бори за свој статус, као и да мора да испоштује завет невесињских устаника да се живи слободно и независно.

"Не смемо да их преваримо, ни многе друге који су дали животе за ту светлу идеју. Морамо остати у изградњи наше државе", рекао је Додик у Невесињу, на централној манифестацији обележавања 150 година од Невесињске пушке.

Подсетио је да су пре годину дана у Невесињу председник Србије Александар Вучић и он договорили да се формира заједнички организациони одбор за обележавање 150 година Невесињске пушке.

"Епилог те наше посете је управо ова данашња академија. Она у себи симболизује, пре свега, јединство Републике Српске и Србије и српског народа, да важне догађаје обележимо заједно, да им посветимо дужну пажњу, отргнемо од заборава и да их преместимо тамо где треба да буду - у наше памћење и наше дивљење", рекао је Додик. 

Он је истакао да су Невесињци који су дигли устанак учинили једну велику ствар - да Невесиње више није само географска тачка на овим просторима, него је то, како је оценио Додик, темељ историје српског народа и његовог идентитета.

"Слобода је кључна реч српског народа кроз историју. Слобода је била мотив и порив. Слобода и порив за слободом, жеља за слободом, подигла је готово голоруки, делимично и гладан народ Херцеговине, да подигну устанак, кад готово ништа нису имали", рекао је Додик.

Додао је да је подизањем устанка у Невесињу српски народ показао да не пристаје да буде потлачен.

"Трпео је, али је маштао о слободи. Када је имао прву прилику да покаже своје опредељене, он је то учинио. За време турске окупације,  Срби на овим просторима су подигли 136 устанака, буна, и борили се за слободу", рекао је Додик.

Он је истакао да српски народ данас има "своје две моћне државе" - Србију и Републику Српску. 

"Босна и Херцеговина није држава Срба. Ово је наше привремено уточиште. Босна и Херцеговина никада не може да буде наша држава. Што више будемо боравили у њој, више ћемо изгубити нашег националног идентитета", рекао је Додик.

Он је оценио да живимо у времену у коме се ствара нови поредак у свету и додао да због тога српска елита, политичка и свака друга, мора да се окупи и дефинише историјске циљеве у овом времену.

"Само наивни мисле да се данас не ствара нови поредак. За стварање тог новог поретка потребно је наше јединство, несумњиво вођство и снажне државе... Република Српска жели да ту своју платформу изгради заједно са Србијом. Мислимо да имамо право. Ми не желимо ту платформу да правимо са Бошњацима ни Хрватима. Много пута смо се преварили кад год смо заједничке планове правили са њима", закључио је Додик.

Патријарх Порфирије: То што мислимо другачије није разлог за сукобе, искључивост и мржњу

Српски патријарх Порфирије изјавио је данас, на централној манифестацији обележавања 150 година од Невесињске пушке, да пуцањ из те пушке није био хитац мржње и освете већ вапај и хитац у просторе слободе и достојанства и позвао српски народ на јединство речима да то што мислимо и гледамо другачије није разлог за неспоразуме и сукобе, нити за искључивост и мржњу. 

"То није била пушка освете, пушка мржње, него је то био вапај и хитац овога народа у просторе благодати Божије, у просторе слободе, у просторе достојанства", истакао је патријарх на манифестацији, у присуству председника Владе Србије Ђура Мацута, изасланика председника Републике Србије Милоша Вучевића, председника Републике Српске Милорада Додика и председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, министара полиције и културе Србије Ивице Дачића и Марка и Николе Селаковића и других званичника Србије и Српске.

Порфирије је истакао да је свако од нас посебна и непоновљива личност и да свако од нас има пуну слободу.

"Све што је у нама и око нас другачије, то јест на свој начин, али тај свој начин треба да принесе на трпезу заједнице и да то буде допринос ономе што јесте позив Христов да сви једно буду. То што мислимо другачије, што гледамо другачије, није разлог за неспоразуме и сукобе и не дај Боже за искључивост и мржњу. Напротив, у томе јесте богатство", поручио је патријарх.

Како је рекао, ти дарови и посебни печати не треба да буду презрени и одбачени и да идемо путем једноумља.

Да не желимо другоме оно што не желимо да они нама чине, поручио је патријарх Порфорије.

Патријарх је нагласио да је Невесињска пушка продужетак Лазаревог косовског завета који је истовремено и нови завет.

Он је рекао да су речи попа Петра Радовића, потомка цара Лазара,  позив на веру Христову која позива на слободу.

"У обраћању светога попа Петра војводама и кнезовима српским, све је речено за сваки простор и за свако време у којем су Срби православни живели, у којем живе и у којем ће живети. Детета светога Саве, потомка Немањића и свих оних који су се једанпут за свагда у светоме кнезу Лазару определили за царство небеско у односу на царство земаљско. Јер и Невесињска пушка је био истински продужетак Лазаревог косовског завета, који је у исто време и нови завет Христов, који не подразумева презир према ономе што је земаљско, према ономе што је материјално, према ономе што се види, него напротив подразумева истинску афирмацију и потврду онога што је опипљиво, што је материјално, што је око нас", навео је патријарх. 

Порфирије је подсетио на речи Христове да је земаљско за малена  царства, а небеско за увек и довека.

"Без вере ми смо бесловенства бића, не разликујемо се од бесловенствих бића која шетају по шумама и горама ових и сваких других крајева. Вером ми потврђујемо да смо саздани за вечност, али вером препознајемо Бога као смисао свога постојања, вером у Христа препознајемо једни друге као браћу и сестре, препознајемо једни друге као своје ближње", нагласио је патријарх СПЦ.

Поручио је ако градимо јединство и заједницу са Богом, да је природни плод и резултат, духовни продукт тог јединства, и наше међусобно јединство.

"Да јесте управо истина да сам ја теби брат и да си ти мени брат и сестра, да смо сви међусобно браћа и да важи реч светога апостола Павла, који када се обраћао хришћанима у Коринту, а који су имали многе неспоразуме и размирице међусобом,  преклињао их је и молио речима: Молим вас, браћо, именом Исуса Христа, да сви једно будемо, да сви једни будете, да нема раздора међу вама и ова реч светог апостола Павла није реч која би могла бити критикована од непријатеља наших, али која ће засигурно бити одбачена од свакога од нас. То није позив на једноумиље. Јер свако од нас је личност. Свако од нас има пуну слободу и непоновљив је", навео је патријарх.

Нагласио је да само онда, када узраста и ближњи поред нас, растемо и ми сви заједно.

"Дакле реч светога попа Петра Радовића, потомка кнеза Лазара, онога који је оприсутнио дух Косова овде на овој светој земљи, његова реч јесте позив на веру Христову, позив на крст, на распеће, на даривање себе Богу и ближњем ради слободе у Христу, слободе која подразумева слободу од егоизма, слободу од греха, од страсти, од самољубља и која подразумева љубав према ближњем", поручио је патријарх.

Патријарх је јутрос служио литургију у Храму Вазнесења Господњег у Невесињу.

Мандић: Невесињска пушка симбол отпора и темељ слободе свих балканских народа

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић изјавио је данас је Невесињска пушка симбол отпора и темељ слободе свих балканских народа.

Мандић је, у Невесињу на централном обележавању 150 година од Невесињске пушке, првог сукоба између Срба и Турака у Херцеговачком устанку, који је почео 9. јула 1875. године, рекао да народ Херцеговине 1875. године није остварио своје ратне циљеве и није добио жељену слободу, али ће остати упамћена туга и сузе војника.

''Та искра отпора, упаљена овде у Невесињу 1875. године није угашена као што је то мислио тадашњи окупатор, већ је напротив постајала све снажнија, све јача, све светија'', рекао је он.

Према његовим речима, данас у Невесињу се не говори само о једном историјском догађају, већ о темељу слободе за све балканске народе. 

''Јунаци Невесињске пушке нису се борили само за своје село, своју фамилију или свој завичај. Они су се борили за слободу свих Срба, за достојанство народа, за право на живот у слободи'', додао је он.

Како је рекао Мандић, важно да се поставе циљеви којима могу да се придруже сви добронамерни људи, који желе да народи балкана буду срећни и богати људи.

''Свима је потребан мир и стабилност'', навео је Мандић.

 У Невесињу се данас обележава 150 година од Невесињске пушке, а литургију је служио патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије, уз саслужење више отачаствених архијереја.

На Тргу Слободе је одржана Свечана академија с почетком у 12 часова, док ће у 13.30 часова у Спомен парку у селу Крекови бити служен помен код споменика јунацима Херцеговачког устанка.