ПОЧЕО САСТАНАК ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА СА СТУДЕНТИМА КОЈИ ЖЕЛЕ ДА УЧЕ "Они су нам уништили годину дана, ово оставља огромне последице по све нас"

Вучић је тражио да му пре свега изнесу шта се све променило за све ово време.

Студент Медицинског факултета Универзитета у Београду Милош Павловић захвалио се у име свих студената из Пионирског парка.

 - Хвала вам на позиву. Пре свега, да вам се захвалимо у име свих студената из Пионирског парка који 89 дана бораве тамо по киши, по зими, по снегу који је био и сада по сунцу. Сада када ће температуре да прелазе и 30 степени. Немојте да се љутите на нас. Ми вас много поштујемо и знамо да смо понекад можда и досадни, али ми тражимо од вас само да се школујемо. И када погледате месеце који су иза нас, факултети су нам блокирани. Ми не можемо, као што сте видели, да идемо на наше факултете да учимо, да се образујемо. Они су нам уништили годину дана. Годину дана која је ненадокнадива. Наши колеге из региона, када погледате, имају све време право на школовање. Они се школују. И далеко иду напред док ми остајемо иза њих. Када погледамо тек Европу. Тако да ми веома стагнирамо.

- У прошлој академској години на мом факултету, колега се године и ја смо написали један научно-истраживачки рад на тему анатомске вариације у завршетку десне и леве короне и њиховог клиничког значаја и презентовали то на једном студентском конгресу са међународним учешћем. Ове године смо пријавили рад на тему, односно пријавили смо се да пишемо рад на тему компаративне студије детекције миокардног премошћавања анализом различитих метода и требали смо све ово време да пишемо тај рад, али анатомски институт на мом факултету је блокиран. Те нисмо успели да пишемо тај рад и самим тим да га презентујемо на опет међународном конгресу да се такмичимо са нашим вршњацима у писању тих научних радова. Тако да ово оставља огромне последице по све нас. И ми једноставно покушавали смо да пишемо е-маилове и писма, као што знате, нико на њих није одговарао.

- Покушали смо потом и са кривичним пријавама. Писали смо их, подносили, нема ефекта. Причали смо и са европском комесарком Кос. Иако смо се, да кажем, макар мало понадали, ни то није имало ефекта. Једноставно, ми више не видимо куда. Ми не желимо да у фокусу буде ко је за кога. Ми желимо да знање буде у фокусу. То је једино што треба. И сведоци смо да су и људи на власти, али и ми студенти који желимо да учимо, да смо апсолутно поштовали све принципе демократије и уважавали их потпуно, али нас не уважавају. Зато смо се одлучили на штрајк глађу.

Вучић је потом питао Владимира Балаћа да прокоментарише дешавања у Новом Саду када му није омогућено да уђе на факултет.

 - Једноставно, дошао сам у Нови Сад на свој факултет када сам видео да ће се у петак одржати дискусија професора и студената у блокади. Тема дискусије би била одлука Наставно-научног већа да се вратимо на факултете. И ја као студент кога то питање занима, једноставно сам хтео да дођем и да видим шта ће бити са нашом наставом. Како ће се реализовати, да ли ће се реализовати, пошто су неки професори најавили да их онлине настава не интересује, да не желе да је држе. И ја сам просто као студент хтео да присуствујем, да чујем шта ће бити, јер то ме занима. Дошао сам уредно, стао сам у ред, ред је био поприлично дугачак, сачекао сам свој ред да уђем у зграду. Пред улазом у зграду предао сам индекс једном колеги који је утврдио да сам студент, да сам студент тог факултета.

- Узимају, проверавају индексе као личну карту. Тако је, тако је. И онда он каже овом следећем, тај и тај је стигао. Тако је. Можеш да пустиш овог, не можеш да... Апсолутно је тако. Чак и ако нисам био дужан да им предам индекс, ја сам им предао да не бих правио проблем, да бих могао нормално да уђем на факултет. И као што сте видели нису ми дозволили. Када сам био пред самим улазом зграде, колегиница која ми није дала да уђем почела је да дозива, да виче и дозвала је остале колеге са факултета да јој се придруже у намери да мени не дозволе као редовном студенту, као слободном грађанину да уђем на мој факултет. Ја сам редован студент који своје академске обавезе све завршава у року.

Потом је и Лука Лалошевић изнео своје искуство.

- Као што сте могли да видите, све остале су пустили колеге, само мени нису дозволили да уђем на факултет. Све остале су пустили, мени нису дозволили. И на крају, то се и на снимку и не види који је у медијима, на крају су ме окружили. На крају су ме окружили, шта сам сад ја? Ја сам покушао разумно да нађем компромис, да ми дозволе да уђем. Они нису желели. Каже пленум ти изгласа црвени картон, на црној си листи. Не можеш ти да уђеш на свој факултет јер си на црној листи. Пленум изгласа. Када сам је питао колегиницу ко је пленум, она је рекла институција чије ми наређења слушамо. Каква институција? Ко мени може да забрани да ја уђем на мој факултет? И да не бих правио већи, мислим да не бих правио проблем, да не би то отишло на неки виши ниво. Ја сам се окренуо и отишао. Шта сам могао да урадим? Заједно са једном колегиницом сам отишао на факултет, просто да видимо стање на факултету, шта се дешава на факултету и ко нам заправо забрањује да на исти факултет идемо.

- Никада раније на Факултету политичких наука, пре ових блокада, није био случај, нити пракса, да се студенти проверавају на улазу. Дакле, студентима је био омогућен улаз на факултету, да нормално полажу своје испите, колоквијуме, вежбе, али не само то, него да иду на трибине, радионице, дебате. Дакле, све оно што се редовно дешава на факултету, то што већ шест или седам месеци није случај, није пракса. Дошли смо... И кад си улазио, исто је било, претпостављамо. Тако је, ми смо дошли тамо. Било је седморо колега. Дакле, седморо колега је блокирало рад факултета, који броји скоро четири хиљаде студената. Они су нас тражили индекс или било какав доказ да смо студенти тог факултета, иако нас врло добро познају. Дакле, знају наше име и презиме, и годину студија, и смер. Дакле, знају нас одраније. Рекли су да је то одлука пленума, да свако мора да се легитимизује на улазу. Ми смо рекли да смо ми студенти тог факултета и да имамо право да уђемо. И да нам не треба нити било какав разлог. Дакле, али и рекли смо им, желимо да видимо стање на факултету, имамо право да уђемо на факултет, плаћамо школарину, наш новац се троши за наше образовање и немате право да нас спречавате да уђемо на наш факултет. Међутим, они су били упорни у томе, нису нам допустили да уђемо. Ми, наравно, нисмо желели да било кога провоцирамо нити долазимо у било какву врсту сукоба. И када смо видели да једноставно не можемо да уђемо на факултет, као и Влада, једноставно смо се окренули и изашли напоље. И нама је заиста јако жао због тога. Ми сматрамо да свим студентима треба да буде омогућен улаз на свој факултет и полагање свих испита.