“ПОЛИТИЧКИ УСЛОВИ ЕУ ИНТЕГРАЦИЈА СЕ УСЛОЖЊАВАЈУ“ Јоксимовић: Један од главних разлога што је Резолуција ЕП негативна је однос према Русији
Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оценила је данас да је један од главних разлога због којег Резолуција Европског парламента о Србији има негативну конотацију то што Србија није увела санкције Русији.
Јоксимовићева је за Танјуг навела да је резолуција усвојена са огромном већином гласова и додала да је Србија на путу ка ЕУ блокирана до 2022. године.
"Нисмо отворили ни један кластер, технички услови су испуњени, Европска комисија редовно даје предлог да се кластер отвори, али више технички услови нису суштина, они су превазиђени, појавили су се одређени политички услови за које ми се чини да се с годинама све више усложњавају", казала је Јоксимовић.
Како је навела, одређене поруке које су прво биле веома дискретне, сада се појачавају и дошло се и до ове Резолуције.
Јоксимовић истиче да као централни проблем стоје и питања владавине права, стања слободе у медијима, људска права, слобода изражавања, слобода протествовања.
"И имамо тај један услов који је изузетно битан, дакле за ЕУ је то све битније из дана у дан, а то је питање односа према Руској Федерацији, односно питање усаглашавања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, што значи санкције Русији", навела је.
Јоксимовић је казала да се у тренутку када је сукоб отпочео, чинило да ће тај сукоб много краће трајати, да ће се та тема превазићи тако што ће сукоб престати и тако што ће санкције нестати.
Међутим, како је додала, данас видимо да тај сукоб не само да траје, него се чини да ће још дуго трајати.
"Све и да престане данас, да се оконча, систем санкција не значи да ће нестати, односно да ће бити укинуте, јер претпостављам да ће бити једна врста гаранције за нешто што ће после уследити као врста условљавања у одржању примера. Према томе, рачунати да ће тај услов у скорије време нестати се бојим да је нереално", казала је Јоксимовић.
Говорећи о недавној посети председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду, Јоксимовићева је казала да се могло приметити да се разликовала од njene prethodne посете.
"Овога пута је вокабулар био нешто другачији. Она је такође говорила о значају владавине права, о значају слободе кретања, о значају права грађана да изражавају протест итд. Значи, пре него што је дошла, она је примила писма из Европског парламента где су од ње захтевали на одређени начин да укаже на проблеме у Србији како то Европски парламент види", појаснила је Јоксимовићева.
Како је додала, Фон дер Лајен је користила дипломатски речник који је нешто другачији у односу на оно што пише у Резолуцији.
Ипак, Јоксимовићева нема дилему да ће Резолуција ЕП имати утицаја на Годишњи извештај Европске комисије о напретку за Србију.
Коментаришући најаве Фон дер Лајен да ће се са председником Србије Александром Вучићем састати за месец дана опет у Бриселу, Јоксимовићева је казала да очекује да оно што је покренуто у парламенту буде и имплементирано.
"Непосредно пред њен долазак, Планом раста који важи за све државе региона, предвиђено је да свака држава појединачно направи план реформи, који је Европска комисија усвојила. На самом почетку ове агенде коју је сама Србија предложила стоји избор чланова савета РЕМ-а и усаглашавање са препорукама ОДИХРА, односно закон о јединственом бирачком списку. Дан пред долазак Урсуле фон дер Лајен, у Скупштини су покренуте одређене процедуре", навела је Јоксимовићева.
Указала је да је временски оквир у којем је Србија рекла да ће испунити те захтеве био до 1. јануара, 2025. године.
"Ми те рокове нисмо испунили. Фон дер Лајен сада каже - 'одлично је што сте ви то урадили у парламенту, али без имплементације, односно потврде о имплементацији тога, не можемо да разговарамо да је то испуњено'", додала је Јоксимовићева.