СРПСКИ УГАО ТВРДИ: Аустријска телевизија у програму уживо напала Србију, ево шта су емитовали у прилогу

Уместо докумената и налаза истраге, гледаоцу се нуде сумњиве „експертске“ оцене без извора, паралела са 2000. годином и низ тешких оптужби од корупције до изборне манипулације, без приказа уговора, надзорних записника, судских одлука или верификованих бројки о протестима.

Скандал није у томе што се критикује власт у Србији, већ у начину јавни сервис, основан посебним законом (ОРФ-Гесетз) и финансиран пре свега јавном таксом, монтира архивске кадрове без јасног контекста, укључујући снимке прогона Срба током акције „Олуја“ који се појављују као илустрација наводних злочина, пише Српски угао. Истовремено у истој кући не чујемо ни једно пуно име жртава масакра у Грацу, док се простор и тон резервишу за моралну пресуду Србији. Таква уредничка селекција у режији националног сервиса са самосталним телима (Стифтунгсрат, Публикумсрат), представља грубо одступање од стандарда јавног медија, замену чињеница наративом, доказног материјала сугерисаном интерпретацијом и информисања пропагандним ефектом.

Како тврди Српски угао о садржају на овој телевизији, оно што се у прилогу тврди је проблем само по себи: „заробљена држава“ се проглашава без иједног поменутог закона, пресуде или конкретне злоупотребе; „полицијска репресија“ се гради на исечцима без времена и места и без медицинске или судске документације; „масовни бунт“ се декларативно шири на целу земљу без бројки, процена и извора, „увоз бирача“ и „изборне манипулације“ се изговарају без навођења одлука судова, записника посматрача и тужилачких аката; „90% медијске контроле“ се понавља без методологије и власничких структура, „звучно оружје“ се помиње без техничке идентификације уређаја, наредби и евиденције интервенције; „балансирање између ЕУ и Русије“ се симплификује до етикете, а питање литијума до инсинуације без иједне јавне концесије, студије утицаја или клаузуле. То нису вести, то су тезе које траже доказе, а у прилогу их нема.

Поглед редакције портала Српски Угао

Зато овај прилог није „постављање легитимних питања“ овде нема ничег легитимног. ОРФ-ов Зеит им Билд, не информише сопствене грађане о кључним проблемима Аустрије, али зато уредно извози политичку режију о Србији. Несрећа у Новом Саду претворена је у сценографију, шапат неименованих „експерата“ у доказ, а спорна архива у пресуду. То није јавни сервис, то је пропагандни сервис национална фреквенција употребљена да се комшијској земљи залепи етикета, док се у Бечу прећуткују сопствене пукотине. Уредници изигравају туторе, политичари статирају као морални арбитри, а порука је проста пишемо вам биографију без вас. Поручујемо им јасно, оставите се Србије и бавите се Аустријом. Наше трагедије и наше расправе решавају се у нашим институцијама, на основу докумената и одговорности – не на основу монтираних кадрова и импортованих пресуда.