ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЗЛОЧИНА Голгота Срба из Републике Српске крајине у хрватској агресији "Олуја"

У војно полицијској операцији кодног имена "Олуја", према подацима Документационо информационог центра "Веритас", више од 220. 000 Срба са простора Републике Српске Крајине је протерано, а више од 1.900 убијено при чему су почињени и бројни злочини како током операције тако и у погромима који су уследили. 

Жесток напад на РСК започео је у зору 4. августа 1995. и трајао је до 7. августа. Операције су затим настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске. 

Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата. 

Међу погинулима, односно убијенима 65 процената су били цивили, од којих је готово три четвртине било старије од 60 година. Приближно трећина, 29 одсто убијених, биле су жене, већином старице.

Жестока агресија на простор тадашње Републике Српске Крајине, подразумевала је нападе на север Далмације, Лику, Кордун и Банију, иначе зоне под заштитом ОУН. 

Били су то сектори "Југ" и "Север", по одредбама Венсовог плана из 1991. године.

Зона Барање, Источне Славоније и Западног Срема по истом плану била је означена као сектор "Исток" ОУН. 

Коначно усаглашавање, пред дуго припреману агресију на РСК, такозвану операцију "Олуја" догодило се 31. јула 1995, на Брионима, у једном од резиденцијалних објеката Јосипа Броза Тита. 

Транскрипти са тог окупљања сведоче да је тадассњи председник Хрватске Фрањо Туђман нагласио да је основни циљ: "Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану". 

Челник Хрватске назвао је Србе "реметилачким фактором" уз тумачење да је реч о "страном, повијесно одвојеном" елементу, чији ће нестанак, како је навео, довести до позитивне, етничке хомогенизације. 

Није заборавио ни напомену да паралелно треба пласирати причу да ће свима бити загарантована грађанска права.

Хрватских војно полицијских снага, током агресије на РСК, било је између 130.000 и 150.000 припадника.

Учествовале су такође јединице Хрватског већа одбране, војске Хрвата БиХ, уз садејство око 25.000 припадника муслиманске тзв. Армије БиХ.

Истовремено, укупна Војска Српске Крајине имала је највише 34.000 припадника, огромном већином резервиста.

Почетак агресије био је у 5.00 часова ујутро 4. августа, јаким артиљеријским и ракетним дејствима. Прва мета били су системи веза РСК. 

Евакуација цивила започела је током поподнева и вечери истог дана. Кретали су се, највећим делом, у два правца, преко Срба у Лици, и северније преко Двора, у Банији. 

Сутрадан 5. августа, око поднева, хрватске формације су ушле у Книн.

Хрватске војно полицијске снаге дејствовале су и по цивилима у избегличким колонама.

Један од највећих злочина догодио се на Петровачкој цести, када је на цивиле, жене, децу и старце, пуцано из авиона ратног ваздухопловства Хрватске.  Усмрћено је 10 особа, међу њима четворо деце, а рањено је преко 50 особа.

Међу онима који нису избегли бројни су страдали у погромашким акцијама које су настављење и по окончању војних операција. 

Четвртог дана агресије, у вечерњим сатима, Гојко Шушак, министар одбране Хрватске, претходно првак усташке емиграције у Канади, објавио је да је војна акција "Олуја" окончана. 

Према налазима Комисије ОЕБС, у извештају од 10. августа: "Постоје директни докази о систематском паљењу кућа цивила и друштвеног власништва, укључујући предузећа, од ХВ-а, цивилне полиције и припадника специјалних формација полиције".

Савет безбедности ОУН донео је 10. августа 1995. Резолуцију бр. 1009, којом је од Хрватске тражена заштита цивила и њихове имовине. 

Избегли Срби из РСК делом су се задржали на простору Републике Српске, а већина се запутила у Србију. Прихватом избеглих посебно су се истакли житељи Приједора и Бања Луке.

Војне операције против Срба настављене су после тзв. "Олује" у септембру акцијама названим "Маестрал" и "Уна" на простору Републике Српске. 

Пресудом Трибунала за бившу Југославију са средиштем у Хагу, из априла 2011, "Олуја" је била удружени злочиначки подухват, на чијем челу се налазио председник Хрватске Фрањо Туђман, чији је "циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима". 

Од 12 оптужница подигнутих пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу за злочине почињене током рата у Хрватској од 1991. до 1995. само две су за тематику имале злочине над Србима, грађанима Хрватске. 

Хрватски генерали Готовина и Маркач проглашени су кривима и осуђени на 24, односно 18 година затвора да би потом у жалбеном поступку обојица била ослобођена.

Србија и Република Српска од 2014. године заједно обележавају  дан сећања на страдања српског народа у "Олуји", док обележавање овог трагичног догађаја за српски народ Хрватска слави као дан победе и домовинске захвалности.