ДУБИНСКИ РАЗГОВОР О ГАЗИ И БЛИСКОМ ИСТОКУ Два лица људске трагедије

У недавном, изузетно потресном интервјуу, Фак је угостио Ендрјуа Фокса, бившег официра Британске армије и специјалисте за Блиски исток, човека чије искуство и познавање терена бацају ново светло на разорне догађаје који потресају регион. Фокс, који је лично боравио у Гази и Либану, дели увиде који су истовремено аналитички прецизни и дубоко узнемирујући, пружајући перспективу која се ретко чује у главним медијима.

Фоксово сведочење о разарању у Рафи је језиво. Он не околиша, директно објашњавајући да је огромно уништење последица софистицираног Хамасовог минирања и изградње тунела испод великих стамбених подручја. Представљајући ИДФ (Израелске одбрамбене снаге) са готово немогућим избором, Хамас је приморао Израел да прибегне мерама које резултирају сравњивањем читавих стамбених блокова. Ово није само војна операција; то је горки плес уништења где су цивили заробљени између екстремистичке тактике и војне одмазде.

Ово није само војна операција; то је горки плес уништења где су цивили заробљени између екстремистичке тактике и војне одмазде

Даље, Фокс се не устручава да критикује дисциплину и командну културу ИДФ-а, црпећи своје запажања из посете коридору Нецарум. Његове речи, речи човека са војним искуством, звуче као хладна процена, не као идеолошка осуда. Он указује на дубље проблеме који се тичу начина на који се сукоб води на терену, сугеришући да чак и најбоље намере могу бити поткопане тактичким пропустима. 

Једна од најмучнијих тема интервјуа је дистрибуција помоћи у Гази. Фокс не само да објашњава зашто је помоћ отежана, већ открива и мрачну истину о Хамасовом преусмеравању виталних ресурса. Он истиче да Хамас користи помоћ не само за сопствене потребе, већ и као средство контроле над становништвом, претварајући хуманитарну подршку у политички алат. Ово није само логистички проблем, него и морални банкрот који продубљује патњу већ угрожених цивила. 

Хамас користи помоћ не само за сопствене потребе, већ и као средство контроле над становништвом, претварајући хуманитарну подршку у политички алат

Фокс се оштро осврће и на пристрасност медија, посебно када је реч о извештавању о жртвама. Он наглашава да се многи медији некритички ослањају на Хамасове бројке, док истовремено изражавају скептицизам према израелским извештајима. Ова селективна перцепција ствара искривљену слику стварности, где је истина често прва жртва. Још драматичније, Фокс се дотиче порицања доказа о сексуалним нападима од 7. октобра. Он то приписује „когнитивној дисонанци” – одбијању да се прихвати истина која не одговара унапред створеном наративу о припадницима Хамаса као „борцима за слободу”. Ово је оптужба која одјекује, позивајући на преиспитивање начин на који свет интерпретира сукоб.

Интервју се дотиче и деликатне теме прекида ватре, посебно предложеног Виткофовог договора. Фокс истиче фундаменталну контрадикцију између циља уништења Хамаса и истовременог враћања талаца, као и потенцијалне недостатке 60-тодневног примирја. Очигледно је да је пут до мира миниран компромисима који можда нису одрживи.

У мору поједностављених наратива, Фокс нуди комплексан, нијансиран и брутално искрен поглед на сукоб, подсећајући нас да иза сваке статистике и сваког политичког маневра стоји људска трагедија

На регионалном нивоу, Фокс анализира ситуацију после „Дванаестодневног рата”, наглашавајући ослабљено стање Хезболаха, иранску стратегију и текуће изазове са Хутима. Он пружа увид у сложену мрежу регионалних интереса и моћи, објашњавајући како се динамика мења и какве су последице тога. Коначно, он предлаже да Абрахамови споразуми морају укључивати пут ка палестинској државности. Без тога, дугорочни мир и нормализација у региону остају само пуста жеља.

Интервју Ендрјуа Фокса на каналу Јакова Фака није само информативан; то је снажан позив на буђење. У мору често поједностављених наратива, Фокс нуди комплексан, нијансиран и брутално искрен поглед на сукоб, подсећајући нас да иза сваке статистике и сваког политичког маневра стоји људска трагедија. Његове речи су подсетник да истина, ма колико била тешка, мора бити темељ за свако разумевање и сваки покушај решавања конфликта.

др Горан Дејановић