ЦРВЕНИ КРСТ СОМБОР Три нова возила за сервис подршке родитељима

СОМБОР: Када је прошле године Црвени крст у сарадњи са сомборском и локалним самоуправама Суботице, Оџака и Куле, започела пројекат сервиса за подршку родитељству, то је била похвале вредна акција започета захваљујући успешном аплицирању на конкурс Министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику.
Tri nova vozila za servis podrške roditeljima  Foto: Dnevnik.rs
Фото: Три нова возила за сервис подршке родитељима  Фото: Дневник.рс

Првобитно је било предвиђено да сервис, по основу добијених средстава, функционише шест месеци, али очигледно добри резултати су навели сомборску локалну самоуправу, која и иначе кубури са драстичним смањењем броја становника, да настави подршку овој акцији Црвеног крста.

Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, уз своје најближе сараднике, заменика Антониа Ратковића и начелницу Одељења друштвених делатности Невену Росић, уручила је ових дана три нова возила представницима Црвеног крста Сомбор. Возила су набављена у оквиру мера популационе политике јединица локалне самоуправе које Град Сомбор спроводи у сарадњи са Кабинетом министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику.

Возила ће се користити у оквиру Сервиса за подршку родитељства, који је у почетној фази намењен родитељима који су запослени и имају двоје и више деце млађе од 15 година. Услуге које се пружају су пеглање гардеробе и прање, сушење и пеглање постељине, као и прање и сушење ћебади, а носилац целог посла је Црвени крст Сомбор.

Градоначелница Душанка Голубовић је рекла да се ове године Сервис за подршку родитељства проширио и на насељена места, а да се кроз одзив родитеља и кроз број нових поднетих захтева види колико је ово добра мера.


Суморна статистика

Републички завод за статистику је средином ове године објавио да је негативна стопа природног прираштаја на 1.000 становника Сомбора износила безмало десет промила што је најслабији резултат од када се врше статистичка мерења, чиме се сомборска стопа природног прираштаја сврстала међу најнижима на територији Србије, од којих су биле лошије само суседне локалне самоуправе Апатина (-12,4) и Оyака (-10,2), па су збирни резултати сместили Западнобачки округ међу водеће по смањењу броја, али и просечној старости становника. Према тим подацима Сомбор је за само годину дана, по званичним подацима, губећи по три становника дневно, остао без нешто мање од хиљаду грађана да би град и околина крај 2018. дочекала са, званично, свега 79.437 становника.


- Надамо се да ће породице и на овај начин осетити подршку коју као Град у сарадњи са Републиком пружамо за више корисног и активног времена које ће родитељи провести са њиховом децом, а мање бити оптерећени неким другим стварима  које су такође значајне за њихов квалитетан заједнички живот - истакла је Голубовић приликом предаје возила агилним сомборским црвенокрсташима, чији се почасни председник, др Милан Зобеница, захвалио граду што је у организацији којој је на челу препознао партнера за овај пројекат.

Фото: Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић уручила је ових дана три нова возила представницима Црвеног крста Сомбор Фото: Дневник.рс

Крајем прошле године из истог извора финансирања, републичког Министарства задуженог за демографију и популациону политику издвојено је и 70 милиона за пилот- пројекат куповине сеоских кућа за младе брачне парове, од којих је обезбеђено осам на подручју Сомбора. Депопулација овог града и његове околине попримила је од почетка новог миленијума забрињавајуће размере, пошто је само између два званична пописа број становника смањен за десет одсто.

Прогнозе званичних органа, тачније Републичког статистичког завода ни у другој деценији овог века нису ништа оптимистичније, пошто званична процена говори да је од последњег пописа, 2012. број житеља на подручју ове локалне самоуправе додатно смањен за преко 6.000 лица, па је сва прилика да ће се показати да је Сомбор и његова села у наредном циклусу пописа станивништва „пао“ на далеко испод 80.000 становника, (границе испод које се већ суновратио на крају 2018.године ) што је поражавајуће за средину која је у првим деценијама 19. века, тачније током пописа 1820.године, била најмногољуднији град на словенском југу, надмашујући бројем својих грађана и данашње метрополе као што су Београд, Загреб, Сарајево, Нови Сад...

М. Мћ

 

Пројекат „Грађанска свест у Сомбору” реализује ДВП Продукција, а суфинансира Град Сомбор. Ставови изнети у оквиру пројекта не одражавају нужно ставове органа који је одобрио средства.

 

 

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести