КАКО ПОСЛУЈУ CYBER SECURITY СТАРТАПИ У СРБИЈИ Творци врцају идејама, али „једнорога” нема
Стартапа који се баве сајбер безбедношћу у Србији нема много.
О томе како послују постојећи, у којим су фазама развоја и које све услуге нуде, разговарало се на панелу који је, у оквиру недавно одржане Националне сајбер конференције у Београду, модерирала Дијана Милутиновић из РНИДС-а. Њени саговорници били су Владан Тодоровић (NanoNJaf), Марко Гордић (The Cyber Protect), Лена Перовић (InSight) и Ненад Зарић (Trickest) – оснивачи српских стартапа који траже своје место под сунцем у брзорастућој области сајбер безбедности.
Панелисти су истакли да је већ за само оснивање компаније потребно обезбедити почетна средства – из личних уштеда, уз подршку породице или пријатеља, док је у каснијој фази развоја неопходна и екстерна финансијска подршка. Подсетили су да у Србији постоје програми за финансирање стартапа у раној фази, али да је подједнако важна и подршка у виду саветовања, размене искуства и отварања нових тржишта.
С обзиром на велики технички потенцијал и развијен ИТ сектор, очекивало би се више стартапа у области сајбер безбедности. Ипак, панелисти су се сагласили да је одлука о покретању сопственог бизниса тешка, јер подразумева динамичан рад, велике ризике и сталну неизвесност. Ненад Зарић је нагласио да и српски стартапи могу привући значајне инвестиције, али да је домаћи екосистем још увек скроман. Већи број стартапа, додао је, допринео би бољој видљивости Србије на мапи инвеститора.
Најважније је знати коме продати
- Од старта треба да знате коме продајете, ко је ваше таргетирано тржиште, да знате шта продајете, зашто и коме. Да ли тај неко има проблем који ви треба да решавате. Ако се бавите свима, то вас исцрпљује, и ако покушавате да опслужите мале и велике, успорићете се. Морате да знате за кога нешто правите – рекао је Марко Гордић.
Долазак до клијената и изградњу мреже партнера није лако остварити, али је, како су навели, често тежи изазов препознати идеалног купца и правилно усмерити продајне поруке, што захтева време и ресурсе. Заштита производа и сервиса такође је од изузетног значаја. Владан Тодоровић је саветовао рану патентну заштиту и опрез у преговорима с потенцијалним партнерима, јер се дешава да се иза „клијената“ понекад крију конкуренти који покушавају да дођу до технологије.
У свету инвестиција „једнорог” је назив за приватну компанију која је достигла тржишну вредност већу од милијарду америчких долара, а још није изашла на берзу
Панелисти нису могли да предвиде када ће Србија добити свог првог „једнорога“ у области сајбер безбедности, али су се сложили да ће бројнији и снажнији екосистем допринети развоју и иновационе и инвестиционе климе. У свету инвестиција, „једнорог“ је назив за приватну компанију која је достигла тржишну вредност већу од милијарду америчких долара, а још није изашла на берзу. Израз је 2013. године увела америчка инвеститорка Ејлин Ли, оснивач фонда Conjboy Ventures, желећи да нагласи колико су такве компаније ретке – попут митских једнорога. Међу најпознатијим примерима су стартапи Uber, Airbnb, SpaceDŽ, Stripe и ByteDance (власник TikTok-а), у време када још нису били јавно листирани. У последњих неколико година број „једнорога“ знатно је порастао, посебно у областима финансијских технологија, вештачке интелигенције, биотехнологије и е-трговине.