ЕВРОПА СЕ СПРЕМА ЗА УВОЂЕЊЕ ДИГИТАЛНОГ ЕВРА
ДА ЛИ ЋЕ КЕШ ПРЕЖИВЕТИ ДИГИТАЛНУ ЕРУ? Стручњаци имају јасан одговор
Грађани Србије, и поред тога што је безготовинско плаћање све чешће, воле да плаћају готовином, али се, ипак, све чешће поставља питање да ли ће кеш отићи и историју, односно, хоћемо ли у будућности уместо папирним новчаницама и кованцама плаћати искљичиво безготовински или дигиталним новцем.
Ова бојазан је непотребна, уверавају стручњаци у овој области, јер готовина неће нестати, чак и када буде уведен дигитални новац. Иако готовинско плаћање већ годинама опада у свим земљама, не планира се потпуно нестајање готовог новца – ни у свету, ни у Србији. У Европској унији би дигитални евро могао бити уведен најраније 2028. године, у којој се истовремено наглашава да то не значи укидање готовине, новчаница и кованица евра већ управо супротно, јер ће уредбом Европског парламента бити додатно осигуран статус и сигурност примене готовине.
У државама у којима се планира увођење дигиталне валуте то не значи укидање готовине
Када је реч о Србији, у Народној банци Србије кажу за “Дневник” да се у овом тренутку обављају само прелиминарне анализе у вези са увођењем дигиталног динара и није неопходно да се то уради брзо. Указује се да је код нас од 2018. године у употреби систем за инстант плаћања – IPS НБС систем, којим је омогућено извршавање трансакција 24/7/365 у било које доба дана током сваког дана у години, и то скоро тренутно, односно у року од свега неколико секунди, што и јесу основне функционалности дигиталних валута централних банака у оном облику који се тренутно разматра у државама које имају конкретне пројекте о увођењу ових дигиталних валута.
Једино из НБС
Дигиталне валуте централних банака (Central Bank Digital Currencies – CBDC) издаје и за њихову вредност гарантује централна банка и оне самим тим представљају законско средство плаћања у дигиталном облику. То је разлог због чега их треба разликовати од виртуелних, односно криптовалута, које издају приватна, правна и/или физичка, лица и које не представљају законско средство плаћања, осим у занемарљивом броју случајева у одређеним државама. У складу са Законом о Народној банци Србије, НБС има искључиво право издавања динара у дигиталном облику (дигитални динар), у складу с прописом који може донети Извршни одбор НБС.
Из централне банке кажу и да се пажљиво прати развој у области дигиталних валута централних банака на глобалном нивоу и учествује у размени искустава с другим централним банкама. Посебна пажња поклања се анализи питања веће финансијске инклузије, заштите приватности и веће ефикасности у односу на електронско и дигитално банкарство и електронски новац, који су већ дуго присутни у финансијском сектору. Осим тога, кажу у НБС, актуелно је и питање примене дигиталних валута за унапређење реализације прекограничних трансакција кроз развој инфраструктуре за повезивање решења различитих земаља.
И из НБС указују да ни у државама у којима се планира увођење дигиталне валуте то не значи укидање готовине, већ алтернативу постојећим готовинским и безготовинским начинима плаћања. Као основна предност дигиталних валута централних банака (укључујући дигитални евро) у односу на постојеће безготовинске начине плаћања јесте могућност офлајн плаћања, што значи претходно депоновање новца у дигитални новчаник, чиме се у одређеној мери обезбеђује приватност корисника јер посредници у плаћању (банке и други овлашћени посредници преко којих се корисницима дистрибуира дигитална валута) немају податке о свим трансакцијама корисника. С друге стране, офлајн плаћање је ограничено на одређени износ, како би се спречило прекомерно депоновање новца у дигиталне новчанике и очувала финансијска стабилност, тако да је за трансакције у већем износу потребно повезивање дигиталног новчаника с банкарским рачуном.