ДА ЛИ СЕ ПОРЕЗ ПЛАЋА И НА НЕЛЕГАЛНЕ ОБЈЕКТЕ? Део њих је већ у пореској евиденцији, а нови закон проширује базу обвезника

Наиме, упис објеката у катастар аутоматски проширује пореску базу, јер Пореска управа по службеној дужности преузима податке о новоуписаним непокретностима. Ово представља један од најважнијих трајних прихода за јединице локалне самоуправе, који би требало да постане стабилан и предвидив након пуне примене закона, пише Biznis.rs.

Нелегални објекти већ плаћају порез

Међутим, у пракси, порез на имовину у Србији није искључиво везан за упис у катастар. Порески органи често уносе објекте у евиденцију и наплаћују порез чак и када непокретности нису уписане, и то на основу чињенице да се објекат фактички користи. Из тог разлога, део нелегалних објеката већ сада плаћа порез на имовину, наводи се у анализи ефеката прописа, објављеној уз Предлог Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.

– На основу процене може се сматрати да је 30–40 одсто нелегалних објеката већ обухваћено пореском евиденцијом, тако да реални ефекат проширења базе обухвата око 60–70 одсто новоуписаних објеката. За потребе анализе усвојен је корективни фактор од 0,65, односно претпоставка да ће око две трећине новоуписаних представљати стварно нове пореске обвезнике – стоји у поменутом документу.

Када је реч о финансијским ефектима, држава до 2030. године рачуна на укупно 1,6 милиона новоуписаних објеката, док ће реално нових у пореској бази бити око 65 одсто, односно 1,04 милиона.

Утврђивање пореске обавезе пет година уназад

Порески саветник и члан УО Удружења пореских саветника Србије Александар Васић напомиње да би свака непокретност, без обзира на то да ли је грађена са или без дозволе, и сада требало да буде опорезована порезом на имовину.

– Порез на имовину обухвата све власнике, од почетка коришћења непокретности. Није мали број нелегалних објеката који су и сада опорезовани. Како не постоје јединствене и тачне евиденције свих објеката, можемо претпоставити да је велики број ван домашаја пореских органа. Ако овај закон буде примењен и успостави се јединствена евиденција, то ће локалним самоуправама омогућити да опорезују све непокретности – објашњава Васић.

На питање постоји ли могућност наплате ретроактивног пореза за некретнине које ће бити уписане, а које до сада нису биле видљиве у систему, Васић каже да се све пореске обавезе могу утврђивати пет година уназад.

– Порез на имовину се плаћа од дана стицања права својине или омогућавања, односно почетка коришћења. То значи да би локалне самоуправе могле опорезивати имовину која је легализована и за претходних пет година. Чак и да се то деси, бенефити које власници нелегалних објеката добијају овом „легализацијом“ су неупоредиво већи од пореза који би требало да плате по основу власништва. Са друге стране, то није додатни порез већ је то била њихова обавеза коју свесно, кршећи актуелне прописе, нису испунили – закључује Васић.

Каматица