КОГА НАЈВИШЕ ТРАЖЕ ПОСЛОДАВЦИ У СРБИЈИ Предњачи ИТ сектор, али траже се и друге струке - ево и које
Иако потражња за занатлијама последњих година брзо расте, анализа сајта Инфостуд показује да и даље постоји велика потреба за високообразованим кадром, а најтраженији су стручњаци из ИТ, електро и машинског инжењеринга, као и архитекте, правници и фармацеути.
Милош Турински, са сајта Инфустуд, изјавио је данас да анализа тог сајта показује да и даље влада велико интересовање за запошљавање високошколског кадра, а да су на првом месту техничке струке.
"ИТ је у ових пет година био заиста најтраженије занимање. Поред ИТ-а, електро и машински инжењери, али не смемо да заборавимо да нам требају и архитекте, и правници, и фармацеути који су заиста били тражени у великом обиму", рекао је Турински Танјугу.
Додао је да су у Инфостуду радили анализу управо зато што у последњих пет година влада фасцинација занатлија и да се стално прича само о њима, тако да често делује да је то једини кадар који недостаје нашем тржишту.
"Управо то не желимо, да пошаљемо поруку да високо образованих нема и да нису потребни нашем тржишту. Јесте ситуација таква да нам занатлије требају и да потражња за онима који имају средњу стручну спрему брже расте и више расте. Међутим, и даље у великој мери из године у годину заиста имамо потребу и за високо образованим кадром", рекао је Турински.
Наводи да је највише интересовања било 2022. када су високо образовани тражени у 38 одсто огласа, а да је тај проценат, од тада, пао на 29 одсто.
На примедбе високообразованих, посебно архитеката, да су плате које им се нуде ниже од оних са средњих образовањем, Турински констатује да је то несклад због закона понуде и потражње, да ће увек више пара бити понуђено онима којих нема довољно и да узрокује скок зарада код занатлија.
"Онда имамо ситуацију да се за водоинсталатера нудило две хиљаде евра, за електричара 150 хиљада, бурегџија 180 хиљада. А архитекте не могу да очекују те зараде на самом почетку, зато што су тражени у довољном обиму и имају их заправо довољно да могу да покрију ту потражњу на тржишту. И они имају почетне зараде од 80 хиљада па нагоре", наводи Турински.
Међутим, како каже, зато занатлије немају бенефите као што могу да имају високо образовани.
"Занатлије могу да имају бенефите финансијске и евентуално да имају смештај уколико неки послодавац понуди за неког ко није из града у ком је потражња за управо тим радним местом. Међутим, сви високо образовани опет могу да убирају неке друге бенефите", рекао је Турински.
Наводи да компаније високообразованима нуде и приватно лекарско, приватно здравствено, да не раде викендом, имају дефинисано радно време и много других ствари које занатллије не могу да имају.