КУДА ОВО ВОДИ? УСВОЈЕНО: У пензију тек са 70 година; Прети ли протест физичких радника

Откако је 2006. године уведено успостављање везе између година старости за пензију уз очекивани животни век (просек 82 године), Данска сваких пет година прилагођава границу пензионисања. 

Тренутно је она 67 година, а предвиђено је да нарасте на 68 у 2030, те на 69 у 2035. години.

Нова граница од 70 година примењиваће се на све који су рођени након 31. децембра 1970. године. Закон је јуче изгласан с 81 гласом за и 21 против. У Данској је право на пензију могуће остварити и ако се између 15. године живота и доби за пензију најмање 40 година уплаћују доприноси и пријављује боравиште у земљи.

Данска премијерка Мете Фредериксен из Социјалдемократске странке прошле године најавила је да би се принцип аутоматског повећања старости за пензионисање у будућности могао преиспитати. 

"Више не верујемо да би старост за пензионисање требало аутоматски повећавати", рекла је тада Мете Фредериксен, додавши да "не можете само стално говорити људима да морају да раде још једну годину више". Но, овај закон говори супротно.

Многи радници у Данској сматрају ову промену неправедном, поготово они који обављају физички захтевне послове. 

"Радимо и радимо, али не можемо само да наставимо овако", рекао је 47-годишњи кровопокривач Томас Јенсен за данске медије. "Можда је другачије за оне који раде канцеларијске послове, али за физичке раднике ово је врло тешко", додао је. "И цео сам живот плаћао порезе. Требало би да остане и нешто времена за децу и унуке", поручио је Јенсен за портал ДК, преноси Индекс.

Протести због закона

Протести које подржавају синдикати одржавали су се у Копенхагену протеклих недеља у знак противљења повећању старосне границе за пензију. Пред само гласање председник данске синдикалне конфедерације Јеспер Етруп Расмусен поручио је да је предлог "потпуно неправедан". 

"Данска има снажну привреду, а ипак и највишу границу старости за пензионисање у целој ЕУ", рекао је. "Позније године за пензионисање значе да људи губе право на достојанствену старост."

Пензионерима у шездесетим све је недостижнији циљ, а у неким земљама већ се расправља о томе хоће ли нова норма постати 75 година. Године потребне за одлазак у пензију различите су широм Европе. Многе владе последњих година подизале су границу за пензионисање како би се носиле с растућим очекиваним животним веком и буџетским изазовима.

У Шведској пензија може да се прима најраније са 63 године. 

У Италији је стандардна старост за пензију 67, али и она се може мењати према очекиваном животном веку и могла би порасти 2026. године. У Уједињеном Краљевству особе рођене између 6. октобра 1954. и 5. априла 1960. одлазе у пензију с 66 година, док ће се та граница за млађе генерације постепено повећавати.

У Француској је 2023. године изгласан закон којим је старост за пензионисање подигнута с 62 на 64 године. Тај потез изазвао је масовне протесте и нереде, а председник Емануел Макрон закон је прогурао без гласања у парламенту, што је изазвало огромне протесте.

B92.net/Index