НЕПЛАЋА СЕ ПОРЕЗ
ЛЕГАЛНИ ИЗДАВАОЦИ СУ У НЕПОВОЉНОМ ПОЛОЖАЈУ Букинг не подстиче директно сиву економију, али олакшава нелегалним станодавцима
БЕОГРАД: ”Платформа Букинг не утиче директно на раст сиве економије у Србији, али омогућава лакше пословање нерегистрованим станодавцима тиме што им даје простор за оглашавање”, рекла је данас водећа саветница за конкурентност у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) Јелена Мићић.
Мићићева је рекла за Танјуг да платформа Букинг није регистрована у Србији и да јој се због тога не могу наметнути обавезе поштовања домаћих прописа у земљи.
''Туристичка инспекција је водила више преговора са Букингом како би се увеле додатне мере које би омогућиле повезивање оглашивача на тој платформи са онима који су регистровани у е-Туристи'', рекла је Мићићева.
Е-Туриста је портал који представља Централи информациони систем (ЦИС) у области угоститељства и туризма, а намењен је свим физичким и правним лицима која желе да се баве туризмом.
Број нелегалних субјеката који се баве пружањем услуга смештаја у Србији није могуће прецизно утврдити, док је број легалних субјеката познат јер су регистровани на платформи eTurista Министарства туризма и омладине, објаснила је она.
Истакла је да нерегистровани субјекти доприносе ширењу сиве економије, што негативно утиче на јавне приходе, тржишну конкуренцију и укупни пословни амбијент.
''То се одражава и на перцепцију државе, нарочито међу страним туристима, који могу да стекну утисак да систем не функционише на адекватан начин'', рекла је Мићићева.
Она је рекла да су легални издаваоци у неповољном положају јер плаћају порезе и подложни су инспекцијском надзору, док нелегални субјекти то избегавају и самим тим могу да понуде ниже цене, што доводи до нелојалне конкуренције.
''То директно утиче и на број гостију, јер се корисници чешће одлучују за јефтинији смештај, не знајући да тиме подржавају сиву економији'', рекла је она.
Мићићева је истакла да је сива економија у Србији у паду, као и да је у октобру прошле године обележено десет година од формирања Координационог тела за сузбијање сиве економије.
''Тада је усвојен први национални програм, а сада је на снази програм за период 2023. до 2025. године који бележи преко 70 одсто реализације планираних активности. Припрема се и нови за период 2026. до 2030. године'', рекла је.
Закључила је да се Србија креће ка циљу нулте толеранције на сиву економију, те да су сви помаци ка смањењу тог феномена знак да се иде у добром правцу.
Учешће сиве економије у бруто домаћем производу Србије у претходним годинама кретало се око 21 одсто, што значи да је неколико милијарди евра годишње ван институционалних токова, показују подаци НАЛЕД-а.
Како су навели, за сузбијање сиве економије неопходан је рад инспекције и нагласила је да је доста радних места у том сектору празно.
Инцијативу за системску борбу против сиве економије покренуле су 2014. године друштвено одговорне компаније чланице НАЛЕД-а, окупљене у оквиру Савеза за фер конкуренцију.
Године када је основан Савез, који је окупио неке од највећих пореских платиша и послодаваца у Србији, сива економија била је на нивоу од скоро 30 одсто БДП, а како кажу из НАЛЕД, тај обим је у протеклих 10 година опао.