ПОРАСЛА СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА СРБИЈЕ Чланице Европске уније чине 57,9 одсто укупне размене; ЕВО ко су највећи спољнотрговински партнери

Спољнотрговинска размена Србије изражена у доларима у истом периоду износила је 40.816,3 милиона долара и била је већа за 11,4 одсто у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 18.046,0 милиона долара, што чини повећање од 11,2 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 22.770,3 милиона долара, што је за 11,5 одсто више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 16.534,7 милиона евра, што чини повећање од 10,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. 

Увоз робе имао је вредност од 20.871,8 милиона евра, што представља повећање од 10,6 одсто у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 4.724,3 милиона долара, што чини повећање од 12,9 одсто у односу на исти период претходне године. 

Изражен у еврима, дефицит износи 4.337,1 милиона евра, што је повећање од 12,1 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 79,3 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,5 одсто.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.

Земље чланице Европске уније чине 57,9 одсто укупне размене. 

Главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су када је реч о извозу Немачка - 2.569,6 милиона евра, затим БиХ 1.005,4 милиона евра, Италија 993,2 милиона евра, Кина 982,8 милиона евра и Мађарска 778,4 милиона евра, а код увоза Кина 2.990,8 милиона евра, Немачка 2.418,4 милиона евра, Италија 1.364,9 милиона евра, Мађарска 1.083,3 милиона евра и Турска 1.029,8 милиона евра.

Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 1.481,1 мил. долара, који је резултат углавном извоза: житарица и производа од њих, друмских возила, нафте и нафтних деривата, пића, медицинских и фармацеутских производа. Извоз Србије износи 2.615,3 мил. долара, а увоз 1.134,3 мил. долара за посматрани период. 

Покривеност увоза извозом је 230,6 одсто. Изражено у еврима, извоз износи 2394,4 мил. евра, а увоз 1042,0 мил. евра (суфицит износи 1352,4 мил. евра, а покривеност увоза извозом 229,8 одсто).

Посматрано појединачно по земљама, већи суфицит у размени остварен је са земљама из блиског окружења: Црном Гором (извозе се највише електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено свињско месо), Северном Македонијом (извозе се електричне енергија и електрични проводници, а увозе се електрична енергија и катализатори на носачу) и Босном и Херцеговином (извозе се гасна уља и електрична енергија, а увозе се електрична енергија и неангломерисани лигнит).

Од осталих земаља истиче се и суфицит са Бугарском, Словачком, Чешком, Румунијом, Немачком... 

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (највише због увоза телефона за мрежу станица). Следи дефицит са: Турском, Казахстаном, Италијом, Руском Федерацијом, Мађарском...

Посматрано регионално, највећи удео у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,6 одсто); следи Београдски регион (22,7 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (21,9 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (21,2 одсто), а око 1,5 одсто извоза је неразврстано по територијама. 

Највећи удео у увозу Србије имао је Београдски регион (45,1%); следе Регион Војводине (31,0%), Регион Шумадије и Западне Србије (13,1%), Регион Јужне и Источне Србије (8,9%), а око 2,0% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се  подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. 

Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 62,3% (11250,2 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 25,3% (4559,6 мил. долара) и опрема, 12,4% (2235,9 мил. долара). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,2 мил. долара). 

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 53,3% (12145,9 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 21,3% (4858,3 мил. долара), и опрема, 11,7% (2675,0 мил. долара). Некласификована роба по намени износи 13,6% (3091,1 мил. долара).

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 33,8% укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 24,8% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 13,8%.

У јуну 2025. године је извезено је  робе у вредности од 3310,4 милиона долара, што чини повећање од 21,3% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 3891,0 милиона долара, што је повећање од 13,3%  у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 2885,2 милиона евра, што чини повећање од 14,1% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 3391,7 милиона евра, што је повећање од 6,6% у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс јун 2025/мај 2025. године показује раст извоза за 3,3% и пад увоза за 0,3%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јун 2025/мај 2025. године показује раст извоза за 4,0% и раст увоза за 1,7%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НШТ) за месец јун:

На листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (163 мил. долара);  друго место припада извозу рафинисаног бакра (143 мил. долара); на трећем месту је извоз руда бакра и концентрата (120 мил. долара); следи извоз осталих машина, уређаја и опреме (74 мил. долара);  последње место припада извозу осталих делова и прибора за моторна возила (70 мил. долара).

Листа првих 5 производа у увозу показује да су лекови за малопродају (129 мил. долара) наш први увозни производ;  други по значају је увоз сирове нафте и уља од битуминозних минерала (97 мил. долара); на трећем месту листе је увоз електричне енергије (65 мил. долара); следи увоз генераторских агрегата (56 мил. долара); последње место заузима увоз природног гаса у гасовитом стању (51 мил. долара);

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија.