ЗЛОУПОТРЕБА БОЛОВАЊА У СРБИЈИ Мит или реалан проблем?
Злоупотреба боловања, према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), представља озбиљан изазов за послодавце и државу јер угрожава постојеће инвестиције и отежава нова улагања.
О размерама овог проблема говоре и подаци из анкете ПКС-а који показују да је у појединим компанијама злоупотреба боловања достигла такав ниво да су током летњих месеци били приморани да обуставе рад у погонима. Ипак, према званичној статистици, Србија није земља која предњачи у такозваним лажним боловањима.
Председник Центра за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право Марио Рељановић у разговору за Бизнис.рс истиче да прецизнији подаци на годишњем нивоу и за сваку годину не постоје, али да последње доступне информације показују да су послодавци у Србији контролисали практично свако дванаесто боловање и да су били успешни у једном од осам покренутих поступака.
“Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) с времена на време објави податке о броју покренутих поступака за контролу евентуалних злоупотреба боловања, али дуго нисам видео свеже податке овог типа. Мислим да су најсвежији за 2022. годину, а објављени 2023. године, када је према извештају РФЗО урађена контрола осам одсто од укупног броја боловања, и у том узорку је нађено око 12 одсто злоупотреба. То значи да је отприлике један одсто боловања злоупотребљено, према званичним подацима”, наводи наш саговорник.
Он напомиње да се на нивоу Европе број дана боловања по раднику годишње веома мало мењао у последњих 50 година.
“У Европској унији, тај број је порастао са 11 на око 13 дана годишње. За Србију новији подаци на Еуростату не постоје, али према њиховим информацијама за 2022. годину, Србија је била рангирана као пета отпозади када се гледа проценат радника који узимају боловање на годишњем нивоу. Дакле, само у четири земље од тридесетак и нешто европских држава за које постоје подаци, радници су ређе ишли на боловање од радника у Србији”, каже Рељановић.
Истиче да је у јавности раширена фама око злоупотребе боловања на далеко већем нивоу, као последица жалби такозваних страних инвеститора и да је чак долазило и до злонамерних интерпретација званичних података како би се створио утисак о масовности злоупотреба.
На шта се у пракси највише жале радници, а на шта послодавци?
Према речима нашег саговорника, у пракси послодавци се неретко жале на то да запослени релативно лако може да фингира боловање тако што ће отићи код доктора опште праксе и навести неке симптоме болести које узрокују краткорочну спреченост за рад попут прехладе, стомачног вируса и слично..
“Ово боловање плаћа послодавац, јер је према закону накнада зараде код сваког боловања, без обзира на узрок, о трошку послодавца у првих 30 дана. У томе виде узрок незаинтересованости државе да спречи краткорочне злоупотребе боловања. Такође, указују на то да је индикативно да се наводна лажња боловања дешавају управо у месецима када је потребно обављати неке пољопривредне послове, или спојити празнике”, објашњава Рељановић.
Са друге стране, запослени се жале на чињеницу да многи послодавци посредно бране коришћење боловања, односно да је неформална политика послодавца да се нерадо гледа на коришћење боловања.
“Неки од послодаваца су посредно увели и санкције за оне запослене који користе боловање, које су наравно потпуно незаконите, као што је губитак права на такозвани ‘бонус због присуства на послу’ “, тврди Рељановић.
Како послодавци могу да контролишу злоупотребе боловања, шта каже закон?
Послодавац који сумња на злоупотребу боловања може о свом трошку покренути поступак пред надлежним здравственим органом – то је по правилу лекарска комисија која преиспитује да ли су наводи о спречености за рад запосленог тачни, или не.
“Она може испитивати како документацију, тако и самог запосленог који је наводно злоупотребио своје право. На основу прибављених чињеница и информација, комисија доноси одлуку да ли је запослени заиста спречен за рад, или није, као и да ли је период одсуства са рада одговарао природи установљене болести, односно спречености”, објашњава наш саговорник.
Рељановић истиче да послодавци нажалост често прибегавају и многим другим механизмима „провера“, као што је ангажовање приватних детектива, који практично не могу ништа да ураде по овом питању или посебних „комисија“ које су задужене да „утврде чињенице“ везане за спреченост за рад. Неретко се проверава и активност запосленог на друштвеним мрежама, а као кључни ‘доказ’ наводи и то да је запослени виђен на јавном месту током боловања.
“Коначно, посебно су занимљиви покушаји послодаваца да заобиђу надлежни здравствени орган за контролу исправности боловања и да пошаљу запосленог у приватне здравствене установе ‘на друго мишљење’. Запослени најчешће то не одбијају, из незнања или због чињенице да немају шта да крију. У највећем броју случајева информације које послодавац на овај начин сакупи су ирелевантне и не могу се користити за евентуално санкционисање запосленог, односно не могу водити отказу због злоупотребе привремене спречености за рад. Могу се евентуално користити за спровођење отказног поступка за посебан дисциплински преступ, ако је такав утврђен код послодавца”, каже Рељановић.
Наш саговорник указује да се познати подаци из 2022. године, када су послодавци контролисали практично свако дванаесто боловање и били успешни у једном од осам покренутих поступака, не разликују од података из претходних година.
“Ако то упоредимо са подацима који су познати из претходних година, видећемо да постоји релативно константан тренд и да се ове цифре не разликују превише. На пример, према подацима из 2017. године послодавци су били успешни у 11 одсто покренутих поступака, односно у једном од девет покренутих поступака”, наводи он.
“Свакако се може сматрати да ове цифре нису веродостојне јер се у већем броју случајева послодавцима уопште не исплати покретање оваквог поступка (запослени се врати на посао после пар дана одсуства), али је чињеница да је проценат злоупотребљених боловања ипак сасвим низак да би се говорило о потребама за системским променама начина уживања овог права”, наводи Рељановић.
Које су последице за запослене уколико се утврди злоупотреба боловања?
Уколико се утврди да је запослени злоупотребио право на боловање, непосредна санкција је отказ уговора о раду. Међутим, наш саговорник истиче да је у питању факултативни отказни разлог, дакле послодавац може, али не мора да отпусти запосленог.
“Може му као исход отказног поступка изрећи и неку од дисциплинских мера, без отказивања уговора. Запослени је злоупотребом боловања начинио и неку штету послодавцу, коју он може да потражује од запосленог у посебном поступку. Наравно ако се дође до сазнања да је запослени злоупотребио ово право фалсификовањем документације или на сличан противправан начин који превазилази радноправну одговорност, може се поднети и кривична пријава против њега”, закључује научни сарадник на Институту за радно право Марио Рељановић.
Како привреда види решење овог проблема?
Како показује анкета Привредне коморе Србије, у 133 компаније проверавано је коришћење права запослених на боловање, како би се размотрило покретање ванредног надзора, оправданост одсустава са посла и усклађеност са важећим прописима.
Највећи проценат одсустава са рада забележен је у јануару и јулу, а највише података стигло је из Војводине, Шумадије, као и из Западне, Јужне и Источне Србије. По делатностима, најзаступљеније су металска и електроиндустрија, текстилна, биљно-прехрамбена, шумарство и комуналне службе.
Привреда решење овог проблема види, са једне стране, у скраћењу периода у којем је послодавац обавезан да исплати накнаду за боловање, а са друге стране, у ефикаснијим механизмима провере привремене спречености за рад, доследнијем уважавању прописаних медицинских стандарда за одређивање боловања и доследној примени закона у погледу казнене политике.
