НЕ ПЛАЋАТЕ ПОРЕЗ НА ВРЕМЕ? „Мали дуг” може се претворити у финансијску ноћну мору!
Порез на имовину у Србији често делује као обавеза која може да сачека. Али ко касни, брзо открива сурову истину: затезна камата тренутно износи више од 16 одсто годишње, а додатне казне лако могу да досегну 50 одсто главног дуга.
Другим речима, за порез од 100.000 динара, непажња може да значи обавезу и до 160.000 динара, па и више.
Рокови за плаћање су јасно одређени: до 15. фебруара, 15. маја, 15. августа и 15. новембра, с могућношћу плаћања целе суме одједном. Често, они који чекају последњи тренутак ризикују да прва рата одмах падне у кашњење – и тада почиње експлозивни раст камата.
Камате које једу дуг
Камата за кашњење износи готово 0,2 одсто дневно. На годишњем нивоу то значи да дуг може да нарасте за више од 70 одсто ако се ништа не плати. Сваки дан кашњења повећава обавезу, претварајући „мали дуг” у финансијску ноћну мору.
Казне и принудна наплата
Закон предвиђа и новчане казне: најмање 5.000 динара, а често и до 50.000. Локална самоуправа може да захтева блокаду рачуна или чак продају имовине како би се наплатио дуг.
Олакшице које треба искористити
Постоје и олакшице:
- Старији од 65 година могу остварити умањење пореза до 75 одсто.
- Порески кредит може смањити порез до 20.000 динара годишње.
- Амортизација некретнине може умањити основицу до 40 одсто.
Ипак, ове погодности брзо губе снагу пред силом камата и казни које неумољиво расту сваким даном кашњења.
Цена кашњења
Порез на имовину је важан извор прихода локалних самоуправа, али за грађане представља ставку коју често одлажу. Када стигне опомена или решење о принудној наплати, схвата се да цена кашњења може бити много већа од саме обавезе.
У Србији, дуг од 100.000 динара може се претворити у дуг од 160.000 динара за само годину дана, и то без икаквих додатних трошкова – осим камате и казни.
