КАКО ЈЕ СРПСКО СЕЛО ЗАВРШИЛО НА ИНТЕРНЕТУ Наши фармери своје домаће производе све више продају онлајн ЛАКШЕ, БРЖЕ, БОЉЕ...

Током прошле године у земљи је обављено 82,4 милиона онлајн куповина, што је готово 40 посто више него годину раније, а чак 288 процената више него 2020. године. Иако се највише поручује гардероба, расте и тражња за храном. Зато не чуди што многи фармери све чешће своје производе рекламирају путем друштвених мрежа и специјализованих платформи за продају домаће пршуте, сира, кобасица, вина, а нуде и услуге това свиња, говеда, оваца и коза.

Жеља да знају шта једу и да уједине модерно и традиционално инспирисала је брачни пар Митровић да осмисле платформу "Моје стадо" на којој су произвођачи хране и потрошачи удаљени тек један клик. Ова онлајн пијаца је директна веза између фармера и купаца. То значи да се сир, ајвар, кајмак или пршута могу купити без посредника баш тамо где су произведени.

"Ово је замишљено као пројекат који треба да задржи младе на селу, спречи миграције ка градовима и допринесе побољшању животног стандарда у руралним подручјима. Наши пољопривредници немају много времена због посла, а ово им олакшава пласман услуга и производа на територији читаве земље", објашњавају Миодраг и Љубинка Митровић.

Интернет отвара нова тржишта произвођачима хране

За релативно кратко време пројекту се прикључило више од тридесетак газдинстава. Она су на овај начин практично отворила своје фарме потрошачима, јер купци сада могу да виде где се и како производи храна коју поручују.

"Ми немамо огромне количине робе, али продаја у локалном окружењу је ограничена. Овако долазимо до више купаца. Онлајн трговина постаје свакодневница, иако још није толико развијена у Србији. Људи све мање имају времена да траже домаће производе по селима, па им је ово идеално решење", каже Вид Луковић из ПГ Луковић са Голије.

Онлајн пијаца има много предности. Ипак, постоје и нека ограничења, која могу да се превазиђу.

"Недостатак је што многи старији нису вични технологији. Зато имамо млађе генерације које нам помажу. Надам се да ће ово задржати макар део младих на селу. Код мене све на интернету воде унуци. Моје је да радим, а њихово да кликћу", додаје и наводи да у последње време све више пажње посвећује декларацији, јер га на то обавезују и закон и захтеви тржишта.

Због темпа живота све мање времена остаје за одлазак на традиционалну пијацу

Ана Стојановић већ неколико година купује храну преко интернета, а у последње време, каже, то све чешће ради.

"Живимо у времену када је слободног времена све мање, а нездраве хране све више. Овако добијем домаћи и здрав производ на кућну адресу. Купујем од различитих газдинстава и на основу квалитета одлучујем да ли настављам сарадњу", наводи Стојановић.

До сада, истиче, није имала лоша искуства.

"Мислим да ником није у интересу да изгуби муштерију. Нисам имала проблема, а ако их и буде, све се брзо реши рефундацијом или заменом производа. Тачно је да у продавници можете погледати и `опипати` производ, али домаћи и индустријски производи се не могу поредити", додаје Стојановић.

Поверење се гради комуникацијом

Да би се сачували муштерије, комуникација између произвођача и потрошача мора да буде директна и прецизна.

"Најважније је да информације буду тачне и редовно ажуриране. Нарочито о доступним количинама производа. Платформа аутоматски ажурира сваку промену на стању, како не би дошло до ситуације да купац плати производ који више није доступан", објашњавају Миодраг и Љубинка Митровић.

Онлајн фарма је постала стварност

Друштвене мреже не омогућавају само куповину хране преко интернета, већ и то да свако ко жели може да буде фармер и да из фотеље узгаја своје прасе, јагње или теле.

 “Доста ми је ГМО хране. Ни не знамо шта једемо. Овако сам сигурна да деци дајем домаћи производ. Одрасла сам на селу и знам разлику између праве сланине, пршуте, кајмака и индустријске копије”, објашњава Марија Живковић која се одлучила да онлајн одхрани прасе од 25 килограма, сорте "Моравка".

"Тов траје осам до девет месеци до 120 kg, али је месо првокласно, меко и сочно", додаје Живковићева.

Газдинство у којем јој се тови прасе налази се у Шумадији.

"Бирала сам да то буде на већој надморској висини, изнад 1.000 м, у слободном узгоју, без концентрата. На крају сам изабрала Голију, јер је ту нетакнута природа. Јако ми је битно да је фармер добар домаћин и поштен човек. У селима још увек има људи којима је дата реч – завет. Вредни и поштени људи заслужују да новац остане у Србији”, објашњава Живковићева и каже да је за куповину хране до сада користила Инстаграм и Фејсбук.

Тов на рате, без посредника

Онлајн тов омогућава тов на рате, без потребе за кредитном способношћу.

"Предност оваквог това је што купац унапред зна укупну цену и број рата", наводе Љубинка и Миодраг Митровић.

Фармери кажу да на тај начин добијају додатну сигурност да ће наплатити свој рад и да ће њихов производ бити продат по тржишној цени.

"Сматрам да треба помоћи купцима да лакше дођу до свог комада меса. Ми заузврат имамо сигурну зараду коју улажемо у исхрану стоке и развој производње. И сам бих волео да неко други „прља руке“, а да ја једем домаће и здраво. Како је омогућено плаћање на рате без камате, интересовање за онлајн тов је велико. Наше је да гајимо стоку, а потрошачево да плати наш труд – просто и поштено", објашњава Вид Луковић који каже да интернет користи само када купује приплодна грла.

"У моје време се знало ко шта има и без телефона. Данас се све договара преко интернета", додаје Луковић.

Купац плаћа причу о храни

Стручњаци објашњавају да савремени купац данас не купује само производ, већ и причу која стоји иза њега.

"Управо зато је за пољопривредне произвођаче важно да успоставе директан контакт са потрошачима. Да покажу ко стоји иза хране коју једемо, како се она производи и шта је чини другачијом. Друштвене мреже и интернет омогућавају тај директан дијалог без посредника", објашњава Милош Стојановић из Пољопривредних новости.

То значи да произвођач више не зависи у потпуности од откупљивача или трговинских ланаца.

"Произвођач може да гради сопствени бренд, препознавање и лојалност купаца. Данас је поверење валута, а транспарентност у производњи и комуникацији – кључ њеног стицања", наводи Стојановић.

Битно је знати да присуство на интернету није само објављивање слика производа, већ и изградња поверења и препознатљивог идентитета.

"Купац мора да види да иза профила стоји стваран произвођач. Да зна где се налази имање, како се узгаја храна, ко су људи који то раде. Објаве `са њиве`, приказ бербе, амбалаже, па чак и грешака – све то чини комуникацију реалном", каже Стојановић.

Рекламу "од уста до уста" заменили тастатура и коментари

Други важан моменат је поштовање испоруке.

"Ако купац наручи и добије квалитетан производ у договорено време, он постаје најбоља реклама. Препорука `од уста до уста` данас се само преселила на интернет у облику коментара, препорука и рецензија", истиче Стојановић.

Стручњаци кажу да је у овом тренутку тешко порценити колики се део трговине прехрамбеним производима у Србији одвија путем интернета и друштвених мрежа, јер се значајан део трансакција одвија неформално, директно између произвођача и купаца. Ипак, јасно је да је тај сегмент још мали, али у сталном порасту.

Све више произвођача препознаје могућност да кроз дигиталне канале дође до својих купаца, док потрошачи све чешће траже домаће, проверене производе које могу наручити из удобности свог дома. Овај тренд тек добија на замаху и има огроман потенцијал за даљи развој, посебно уз едукацију и дигитализацију домаће пољопривреде.

(РТС)