Алексић је говорећи о стању шумског фонда као и о бесправној сечи у нашој земљи, а поводом обележавања Светског дана шума, рекао да када је реч о крађи у државним шумама, да је реч о занемарљивим количинима.
Међутим, каже, једини озбиљан проблем с бесправним сечама постоји на административној линији са КиМ где су, истиче, огромне штете.
Око 550 хиљада кубика, у вредности 2,5 до три милијарде динара је начињена штета од 1999. године до сада од стране Албанаца с КиМ, каже Алексић.
Људи својим неодговорним понашањем озбиљно угрожавају шумске ресурсе у свету, објашњава Алексић, а подсећа да је почетком 18. века, око 80 процената Србије било под шумама.
А 1903. године, само једна трећина. После Другог светског рата пошумљеност у Србији је пала испод 20 процената, што Алексић оцењује као “највећу еколошку катастрофу на овим просторима”.
Процена је, каже, да ће површине под шумама у наредних 20 година у Србији доћи до свог оптимума, а већ сада је, каже, наша земља када је реч о пошумљености у светском просеку са 31 до 33 посто територије под шумама.
Светски дан шума ове године обележава се под темом “Шума и едукација” а обележен је и на шумском газдинству “Борања” у Лозници на демонстрационим површинама на којима се обавља обука инжењера шумарства.
Директор Управе за шуме Саша Стаматовић каже да је данашњи дан прилика да се укаже на значај шума и ради на образовању.
Ове године смо решили да обележимо овај дан садњом знања уместо садњом дрвећа, поручио је Стаматовић.
Додаје да се на годишњем нивоу површина под шумама у Србији повећа за око 5.000 хектара.
Данашња обука за практичну примену упутстава за газдовање појединим типовима шума, а с циљем примене “целоживотног учења” у шумарству Србије, организована је у оквиру пројекта који заједнички реализују Савезно министарство за храну и пољопривреду Немачке и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за шуме, заједно с Комором инжењера шумарства Србије, ЈП “Србијашуме” и ЈП “Војводинашуме”.
