Наравно реч је о краљици алергије - амброзији. Иако се и раније знало да је врло отпорна и да има невероватну моћ размножавања, те њене особине посебно долазе до изражаја у оваквим сушним сезонама када ова и иначе веома инвазивна биљка постаје незаустављива у освајању површина јер остали биљни свет на ливадама и пољима тешко опстаје те се ширење амброзије додатно олакшава. Чак и на оним површинама које се покосе, она је прва која ниче након кошења и при том има и најдужи “оптимални рок” раста и цветања који се протеже од јуна па све до октобра.
Одавно се зна да највише људи има проблема управо због полена ове биљке која се раширила по пољима, њивама, али је све више има и градским подручјима.
У нашој земљи амброзија је први пут примећена тридесетих година прошлог века, а у Војводини је регистрована тек седамдесетих година. То је отпорна коровска биљка која цвета у касно лето и јесен. Свака биљка ослобађа стотине милиона зрнаца полена годишње, а већи примерци и до 5 милијарди. Зрнце полена изгледа као кугла са шиљцима и има добре аеродинамичке особине, тако да може путовати кроз ваздух и до 300 километара. Праг који изазива прву реакцију код најосетљивијих је врло низак -мање од 20 зрнаца полена по кубном метру ваздуха, а често се дешавају и унакрсне реакције с другим биљкама из ове породице. Полен најчешће избацује ујутру, а влажност ваздуха спречава отварање поленових кесица.
Коров амброзије, који спада у тешке алергенте изазива обољења горњих и доњих дисајних путева, почев од алергијске кијавице па све до тешког обољења као што је астма, тако да при појави првих симптома треба одмах потражити помоћ лекара. За особе које имају сметње због ове биљке, препоручује се избегавање директног контакта са њом и што мање кретања у њеној близини.
У Новом Саду и околини регистровано је око 30.000 особа алергичних на полен амброзије. На нивоу града се спроводе акције сузбијања ове коровске биљке, али због њеног брзог ширења, те акције су само делимично успешне. Због тога екoлози и стручњаци из здравства сматрају да је за ефикаснију борбу неопходна законска регулатива на нивоу целе Војводине.
Амброзија се тешко сузбија, и то примењивањем неколико агротехничких мера. Поред механичког сузбијања потребно је и третирање комбиновањем неколико хемијских препарата. Иначе, семе ове биљке је отпорно, те може и након 10 година да клија када се земљиште у којем се налази довољно угреје, тако да је неопходно да се амброзија систематски уништава, јер је то важно како због здравља људи тако и због очувања животне средине.
Амброзија је једногодишња је биљка и нарасте од 1 до 1,5 метара у висину, а у последњих 10 година концентрација полена у ваздуху порасла је пет до седам пута.
Како ова биљка највише расте на запуштеном земљишту потребно га је уредити и засадити травом. Ако се ради о мањем броју појединачних биљкама треба из ишчупати заједно са кореном И то по могућности пре цветања. При томе треба носити рукавице да се кожа на рукама не озледи, јер је стабљика препуна грубих длачица. У случају већих површина препоручује се кошење и то на висини од 5цм изнад тла. Велике површине као и оне под пољопривредним културама могу, а најчешће и морају се третирати пестицидима.
У многим земљама предузимају се озбиљне мере за сузбијање амброзије. У Мађарској су такве кампање почеле пре неколико година, а између осталог укључују и забавне игре за децу. У Канади постоји законска обавеза искорењавања амброзије у вртовима. Градска полиција има споразум с поштарима, који им дојављују у којем врту расте биљка, а затим се обраћају власницима који могу бити и кажњени ако се оглуше на захтев да униште амброзију у својој башти.
Само кад су концентрације до 200 зрнца полена на 1м3 осетљиви на амброзију неће имати сметње. Код концентрације од 200-1000 зрнца полена појавиће се симптоми алергије. Ако концентрација пређе 1000 зрнца у 1м3 симптоми ће бити изражени. Међутим, код изразито осетљивих људи већ 20 поленових зрнца по 1м3 или 100 поленових зрнца по 1м3 у просторији могу изазвати алергијску реакцију.
