- Од покретања кампање укупна потрошња антибиотика смањена је са 36,5 одсто у 2015. години, када је достигла свој максимум, на 24,53 одсто на 1.000 становника у 2017. години - рекао је Лончар поводом Светске недеље и Европског дана свесности о рационалној употреби антибиотика на конференцији на којој је представљен и Национални водич за рационалну употребу антибиотика.
Министар је позвао грађане да антибиотике узимају само када за то постоји доказано оправдање, односно када је доказано да је реч о бактеријској инфекцији.
- У супротном, себи можете нанети штету и постати резистентни, па лек неће помагати када вам буде потребан. Нерационална употреба антибиотика вратила би нас у преантибиотску еру када бројне савремене методе, попут хирургије, трансплантације не би биле могуће због антимикробне резистенције - навео је Лончар и додао да је то један од разлога због којих је покренута национална кампања у оквиру које је било одржано 35 семинара уз учешће близу 7.000 здравствених радника, фармацеута, студената.
Министар здравља је оценио да је изузетан резултат постигнут и у области педијатрије, где је од 2014. године стопа прописаних антибиотика на 1.000 деце смањена за 12 одсто.
За годину дана у 2017. години у односу на 2016. стопа преписаних антибиотика смањен је на шест одсто, казао је министар и навео да је изражен тренд смањења прописаних антибиотика код деце од два месеца до 11 година.
Шефица канцеларије Светске здравствене организације Жофија Пустаи изјавила је да је Србија један од лидера у броби против антимикробне резистенције која је, како је додала, једна од највећих претњи здрављу и благостању данашњице.
Грип се не лечи антибиотицима
Већина прехлада и грип изазвани су вирусима на које антибиотици не делују. Антибиотици у таквим случајевима неће поправити стање оболелог, неће снизити температуру ни уклонити друге симптоме. Када се антибиотици користе на неодговарајући начин, односно краће него што је прописано, у нижим дозама, неодговарајућим размацима (на пример два пута уместо три пута на дан), у организму се неће налазити довољно антибиотика да убије све бактерије, неке од њих ће преживети и могу постати резистентне.
Према њеним речима, из тог разлога у свету годишње умре 700.000 људи, а у Европи 33.000.
- Антибиотике користите само по савету лекара, никако на своју руку. Проблем антимикробне резистенције мора да се решава заједничким активностима сектора здравља људи, животиња и животне средине - рекла је Пустаи и подсетила на то да је здравље људи и животиња повезано.
Шеф радне групе за израду Националног водича Мијомир Пелемиш оценио је да израда Националног водича представља историјски догађај за здравствени систем. Додао је да ће документ бити доступан свим лекарима на сајту Министарства и да ће они први пут на једном месту имати све информације о антиобиотицима, о њиховом дејству, уз које лекове се смеју преписивати, а уз које не.
Постоје велике разлике између појединих држава у учесталости инфекција изазваних резистентним бактеријама. У Европи најређе се јављају на северу и то у Скандинавији, а најчешће на југу у Грчкој, Италији и на Кипру. Потрошња антибиотика највећа је управо у тим земљама и у Грчкој је три пута већа него у Холандији. Ниво потрошње антибиотика увек је у позитивној корелацији са нивоом резистенције бактерија у датој популацији. У неким европским земљама, као што су Француска и Белгија, у којима се систематски спроводи национална кампања за борбу против резистенције и мере рационалне примене антибиотика, забележено је смањење процената резистентних бактерија.
- У већини европских земаља резистенција је честа и овај проблем се повећава. Резистенција се нарочито често налази код Staphylococcus ауреус (МРСА), Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter spp. и Pseudomonas aeruginosa. Све чешће су инфекције изазване бактеријским сојевима резистентним на већину или на све доступне антибиотике. Инфекције изазване резистентним бактеријама носе већи ризик од смртног исхода, доводе до продуженог и компликованијег лечења, продуженог боравка у болници и значајно већих трошкова - кажу у Институту за јавно здравље Војводине.
Љ. Петровић
