АРХИТЕКТУРА И НОВИ САД Изложба о Даки Поповићу

Музеј града Новог Сада већ годинама организује изложбе посвећене личностима које су обележиле историју Новог Сада.
Zgrada prvobitne Komande prve armijske  oblasti, 1925. Foto: Dokumentacija MSUV
Фото: Зграда првобитне Команде прве армијске  области, 1925. Фото: Документација МСУВ

Током фебруара, у просторијама Издавачког предузећа “Прометеј” у Милетићевој улици, ових дана је постављена изложба посвећена Даки Поповићу (1886-1967) ауторке музејске саветнице др Гордане Петковић. Поповић је био један од водећих интелектуалаца и јавних радника свога доба. Био је оснивач дневних новина “Дан” (1935-1941), први бан Дунавске бановине, политичар и историчар. Ипак, мање је познат његов солидан градитељски  опус, настао током двадесетих година протеклог века, који је најавио појаву модерне архитектуре на овим просторима. Поповић је основно образовање стекао у родном Новом Саду, у баштованској породици са Подбаре, а гимназију је похађао у Сегедину. Као стипендиста Задужбине Марије Миланковић студирао је на Краљевској (Јосифовој) Политехници у Будимпешти, где је дипломирао 1913. године. Као сасвим млади инжењер боравио на више ратишта током Првог светског рата где је био ангажован на изградњама понтонских мостова и поправкама железничких комуникација. После рата и кратког боравка у железничкој дирекцији у Суботици враћа се у Нови Сад и оснива свој грађевински биро.

У почетку Поповић је градио већи број стамбених кућа у новим новосадским предграђима. Један од првих већих објеката које пројектује је зграда трговца Косте Јовановића на Трифковићевом тргу подигнута 1924. године у позносецесијском маниру. Током 1926. Поповић пројектује велелепну петокуполну цркву Вазнесења Христовог у Ади. Једна је од ретких куполних цркава у насељеним местима Војводине, а подигнута је, у армирано бетонској конструкцији, по угледу на цркву – маузолеј породице Карађорђевић на Опленцу. Храм у Ади ће остати један од малобројних успелих примера обнове српског националног стила на подручју Војводине. За СПЦ Поповић је такође пројектовао и мању гробну цркву, посвећену Св. оцу Николају у Мошорину по узору на Лазарицу. Почетком четврте деценије Поповић ствара своја најзначајнија градитељска дела – зграду Команде прве армијске области преко пута Дунавског парка и велику стамбено-пословну зграду (Ватикан) у Католичкој порти. Оба објекта су донекле ослобођена наслеђа сецесије, али богат украсни репертоар сада је потпуно у духу еклектицизма и академског концепта градње. У грађевинама које подиже на крају своје пројектантске каријере, Поповић прихвата основна начела модерне архитектуре, безорнаменталну естетику, равне кровове и рационалнију организацију унутрашњег простора. У модерном стилу подићи ће неколико вишеспратница рентијерске намене. Већ пред крај пројектантске каријере Поповић је учествовао у пројектовању и извођењу зграде Дома удружења трговаца (данас зграда Радио Новог Сада) и Трговачке и занатске коморе у улици Модене. У Поповићеве градитељске подухвате спадају и активности око доношења првог урбанистичког плана Новог Сада, градње насипа уз Дунав, насипања Малог Лимана, те отварања Булевара и послови око постављања и монтирања челичног моста.

Дака Поповић се повлачи из грађевинарства почетком тридесетих година када послове и вођење бироа предаје рођаку и пријатељу Данилу Каћанском, који ће предузеће успешно водити до 1941. Поповићеве грађевине представљају пример прелазног стила који је најавио појаву модерне архитектуре. После њега новосадски архитекти и градитељи више неће градити у академском и еклектичком маниру. Као инжењер и архитекта, политички и друштвени радник, проучавалац и писац, Дака Поповић је обележио културну историју и време у коме је живео. Иначе, Поповић је један од наших ретких архитеката који има лепо уређену и  садржајну одредницу на Википедији. Изложба “Дака Поповић – први бан Дунавске бановине” трајаће до 3. марта.

Владимир Митровић

 

 

EUR/RSD 117.5649
Најновије вести