Под покровитељством Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност пројекат су урадили наставници Медицинског факултета у Новом Саду и запослени у више медицинских установа Новог Сада. Руководилац пројекта, управник Центра за лабораторијску медицину Клиничког центра Војводине професор др Велибор Чабаркапа каже да је недостатак магнезијума утврђен и у студентској популацији, па и код деце.
- Нашим испитивањем утврђено је да је хипомагнезијемија, где је ниво магнезијума мањи од 0,75ммол/л, присутна код 2,7 одсто одраслог становништва Бачке, али да чак 20 одсто становника има ниво магнезијума у опсегу од 0,75ммол/л до 0,85ммол/л, што може да значи присуство мањка магнезијума у организму. Испитаници који су имали хипомагнезијемију били су старијег животног доба од оних с вредностима магнезијума у референтном опсегу, а такође су чешће били пушачи. Такође, код ових испитаника чешће су били заступљени дијабетес мелитус и хипертензија. Број еритроцита у крви, као и ниво хемоглобина код ових испитаника био је значајно нижи у односу на испитанике с вредностима магнезијума у референтном опсегу, док је ниво глукозе, односно шећера у крви, био значајно виши - каже професор Чабаркапа и додаје како је у студији уочено и да у већини испитиваних места у Бачкој ниво магнезијума у пијаћој води није био задовољавајући.
Како објашњава, магнезијум има кључну улогу у више од 300 биохемијских реакција у нашем организму. Нарочито је значајна његова улога као кофактора ензима који учествују у производњи енергије, због чега услед његовог недостатка може да дође до смањеног снадбевања ћелија енергијом. Поред тога, магнезијум има значајну улогу у процесима контракције и релаксације мишића, у неурофизиолошким процесима, у регулацији тонуса крвних судова, формирању костију, секрецији инсулина, регулацији срчаног рада, а последња истраживања указују и на улогу магнезијума у сузбијању бола. У организму се само један одсто магнезијума налази у ванћелијском простору, док највећи део учествује у изградњи костију. Магнезијум се излучује бубрезима, што зависи од његове концентрације у организму.
- Иако одређивање нивоа магнезијума у крви не мора увек да буде прави показатељ статуса магнезијума у организму, ова метода је још увек највише заступљена у рутинској медицинској пракси. Ниво магнезијума у крви мањи од 0,75ммол/л указује на дефицит магнезијума у организму. Међутим, дефицит магнезијума може да постоји и при вредностима од 0,75ммол/л до 0,85ммол/л, што је такозвани латентни хронични дефицит магнезијума, јер се ниво магнезијума у крви одржава у референтним границама из депоа који се тада троше. Стога би било пожељно одржавати ниво магнезијума у крви у опсегу од 0,85 до 1,06ммол/л - наглашава др Чабаркапа.
Истраживање је показало да је у студентској популацији у Новом Саду ниво магнезијума мањи од 0,75 ммол/л био присутан код 8,1 одсто испитаника, а чак 43 одсто испитаника имало је вредности магнезијума у опсегу од 0,75 до 0,85 ммол/л.
- У дечјем узрасту уочено је да су најнижи нивои магнезијума присутни у прва три месеца живота, при чему је хипомагнезијемија забележена код око 26 одсто популације старости до две године и код око осам одсто популације старости од две до 18 година - наводи др Чабаркапа.
Према његовим речима, подаци из научних студија указују на то да је унос магнезијума незадовољавајући како у Европи, тако и у Америци. Магнезијум се уноси храном и водом, а богат извор магнезијума јесу лиснато поврће, ораси, семенке и житарице, при чему је садржај магнезијума мањи у обрађеној храни. Дневне потребе за магнезијумом су од 255 до 350мг за жене и од 330 до 420мг за мушкарце.
- Осим смањеног уноса храном и водом, мањак магнезијума у организму настаје и због болести гастроинтестиналног система, нарочито ако су праћене проливом, ређе ако су праћене повраћањем. Такође, недостатак магнезијума може да настане и код повећаног губитка магнезијума урином, на пример приликом постојања повећаног излучивања калцијума урином, затим код дијабетичара или приликом примене неких лекова, као што су поједини диуретици и антибиотици, али и приликом повећаних потреба организма уз неадекватан унос, као што су трудноћа, дојење, повећана физичка активност. Особе које перманентно конзумирају алкохол имају повећан ризик за развој дефицита магнезијума - каже др Чабаркапа.
У реализацији пројекта учествовали су наставници Медицинског факултета у Новом Саду запослени у Клиничком центру Војводине, као и запослени у Институту за јавно здравље Војводине, Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Заводу за здравствену заштиту студената Нови Сад, као и у појединим здравственим установама ван територије Новог Сада. Резултати пројекта објављени су у водећим међународним часописима са СЦИ листе који се баве овом тематиком.
Литературни подаци указују на то да, у зависности од региона, чак од 25 до 45 одсто жена у току трудноће не уноси магнезијум у довољној количини, а у трудноћи дневне потребе за магнезијумом расту за око 30 одсто.
- Прегледом доступне стручне литературе у свету, закључили смо да је ово једна од првих студија у којој је испитиван ниво магнезијума код трудница у првом тромесечју трудноће, након чега је праћен исход трудноће. Уочено је да је ниво магнезијума у крви у првом тромесечју трудноће био значајно нижи код трудница код којих се касније у трудноћи развила прееклампсија или код којих је маса плода на рођењу била мала. Утврђено је да ризик за развој прееклампсије око 2,7 пута већи код трудница с нивоом магнезијума до 0,81ммол/л. Овакви резултати могли би да сугеришу да постоји доприносна улога дефицита магнезијума у развоју прееклампсије -упозорава др Чабаркапа.
Текст и фото: Љ. Петровић
