. Знам да читам мисли! Како бих другачије схватио да, кад гост букира лет за петак, у ствари мисли на суботу? Ја сам крив и за лоше време и таштино незадовољство. Ја ћу ипак наставити да се љубазно смешкам... Певаћу и играћу кад ми се не игра и не пева јер, о Господе, ти то с пуним правом од мене очекујеш јер ја сам туристички радник!“
То су делови „Молитве туристичког радника“ непознатог аутора, који је своје мисли ставио на друштвене мреже. Толико „погађа у центар“ да се нашла и на почетку књиге „Путологија – мемоари бившег туристичког радника“ Новосађанина Зорана Бајића Баје, која је доживела и друго издање. Иначе, у својој вароши је познатији као Баја Космополит, по бившој туристичкој агенцији која је трајала више од две деценије. Једна од Бајиних омиљенијих „провала“ свакако је она из београдске агенције „Туристтрејд“ (Turisttrade). Зазвони телефон и потенцијални клијент затражи Радета.
– Немамо Радета у агенцији – одговори службеница.
А газда Раде, је ли ту?
Наш газда се не зове Раде!
– Срам вас било, лажете народ! Зашто се онда агенција зове „Турист Раде“?!
Један путник на излету до мађарске бање Марохалом, уз успутни шопинг у Сегедину, љутито се побуни:
– Где сте ме довели, каква је ово агенција? Нисам ја кренуо у бању, већ град „Cora“!
А „Кора“, како се изговара, у ствари је хипермаркет у Сегедину.
Четворица момака су, кад им је речено да им фале фотографије за групну визу, отрчали до прве фото-радње и донели слику на којој су њих четворица. За групну визу – групна и фотографија!
Једном збитију Баја је и сам присуствовао. Долази момак спакован за море, плаћа, узима ваучер и пита службеницу:
– Аранжман обухвата десет ноћења?
– Тако је.
– Да ли је организовано где ћемо оставити ствари преко дана?
– Не разумем? – зачуди се службеница.
– Пошто ми је плаћено само ноћење, где ћу са стварима дању?
„Космополит“ беше прва војвођанска агенција која је радила аранжмане за Бугарску. Захваљујући Баји, многи су упознали Несебар или Сунчев брег. С Бугарима смо слични по менталитету, а и језику. Осим заједничког турцизма „карати“, који значи свађати, прекоревати, у Бугара и возити, а код нас... Зато је крајње комично било обраћење једног Бугарина српској колегиници да ће је „возити“ до границе, ако треба и до Новог Сада.
С људима никад није лако, али муке туризмолога најчешће настају кад на путу искрсне нешто непредвиђено, што у пракси значи – готово увек. А још у време кад није било интернета, свакојаких чуда беше. Својеврмено стигла тура до Вероне, града Ромеа и Јулије, па је, наравно, незаобилазна дестинација требало да буде улица у којој је балкон с којег је Јулија гледала свог драгана, али мала група наших туризмолога никако да га пронађе. А италијански нико није знао. Било је и предлога да се туристи одведу до првог мало лепшег балкона и ту исприча прича о славном љубавном пару, али један довитљиви водич додатно упрости ствар:
– Нажалост, нећемо моћи видети Јулијин балкон. Однели га на реновирање!
Венеција је пре свега позната по својим каналима, гондолама и гондолијерима, а и чувеном Мосту уздаха. Кад га је један наш водич показао туристима, упитан је зашто се тако зове. Накратко се нашао у небраном грожђу, али убрзо пласирао причу да је Венеција, тобож, град љубави, где долазе млади парови да занесени уздишу... Романтична сага је прошла, мада је мост добио назив јер је некад спајао судницу и тамницу. Осуђеници су преко њега из суда одлазили на робију, те неки, последњи пут пред робијање, гледали сунце и небо, па су зато уздисали. Но, те две приче нашле су се на курсу за новосадске водиче као пример сналажења на терену.
Баја посебно памти први одлазак у Албанију, где је стигао с дозом страха. Из аутобуса је сишао у Драчу, који нема аутобуско стајалиште, те се нашао испод неког надвожњака. Позвао је домаћина, али овај појма није имао где је гост јер у граду много надвожњака. Но, то се добро заврши, а увече домаћин га одведе у ресторан са живом музиком, сви се веселе, кад...
– Ођедном, певач поче нешто да прича на албанском, те викну „Србија“! Гледам где да се сакријем ако припуцају. Али, ођедном сви су устали, погледали ме и запљескали! Мој домаћин ми објасни да ме је певач поздравио и рекао да сам туристички радник из Србије који ће покушати да доведе туристе. Ето шта раде предрасуде! – вајка се Баја.
Душан Кнежић
