Србија је пет пута до сада учествовала на ПИСА тестирању, које се организује на сваке три године, и показало се да нема никаквог напретка у постигнућима ученика.
Највећи помак направиле су Пољска, Естонија, Португал, а тајна њиховог успеха је што нису мењали правац реформи, већ су имали континуитет у раду.
Бауцал каже да су резулатати ПИСА теста показали да као друштво нисмо успели да нађемо добар приступ који би обезбедио да деца у школама у Србији имају квалитетно образовање, да им се обезбеди добру стартна основа за будућност.
"Ови подаци не треба да се користе да бисмо нашли кривца. Променило се доста министара просвете, свако од њих је имао неки свој приступ, неке своје идеје. На тај начин, партикуларно, без континуитета, без широког договора ми не можемо далеко стићи. Питање је да ли ћемо сада, после 18 година реформи да подвучемо црту и да почнемо да се понашамо паметније", рекао је Бауцал за Танјуг.
Земље које су оствариле највећи напредак имале су договорен план реформи, шта ће се мењати у образовању, како ће то да се спроведе и нису мењале правац како се који министар промени.
"Тај план није власништво или идеја једног човека или мале групе људи, без обзира колико они могу бити политички важни, политички утицајни или стручњаци. Важно је да се око тог плана направи широк договор који укључује наставнике, родитеље, стручњаке и друштво у целини. Само на тај начин дугорочно може да се ради на спровођењу плана", нагласио је он.
Додаје да су се плана реформе образовања, у тим земљама, држали сви министри и само "преносили штафету један другом", што је омогућило да се образовни систем постепено гради и унапређује.
Србија има Стратегију образовања до 2020. године, а наш саговорник каже да је то експертска Стратегија, коју је прихватио тадашњи министар просвете, али да наредни министри нису имали обавезу да је поштују.
Важно је, како каже, да се о будућој Стратегији широко продискутуује, да се она усвоји у Скупштини Србије и да се око ње усагласе и власт и опозиција, да свима буде прихватљива.
"Замолио бих људе који имају највећи утицај у земљи - председник и премијерка, да они направе први корак да позову све парламентарне странке, власт и опозицију, да почну озбиљну дебату. Важно је да око нове Стратегије, од 2020. године до 2030. године, имамо одређени друштвени договор и да се она извуче изван дневнополитичких ратова којима присуствујемо сваког дана", нагласио је Бауцал.
Посебно забрињава податак да ђаци у Србији мање вреднују школу и образовање него њихови вршњаци у земљама ЕУ и чланицама ОЕЦД-а.
Бауцал наводи да то не чуди и да је једна од мантри која се свакога дана може чути од ученика да је "школа смор" и да их не ангажује.
"То је реална перцепција онога што се дешава. Тренутно образовање највише служи задовољавању неких дневно политичких интереса, не некој реформи. То осећају ученици, наставници", наглашава он.
Додаје да је изгубљено поверење, да наставници на реформе "одмахују руком", да немају осећај да су промене припремљене како треба и да не разуму зашто се то ради.
"Када имате такву ситуацију ви можете да имате феноменалну реформску идеју, али сумњам да ће наставник који није убеђен да то има слмисла сутра моћи у својој учионици да је спроведе. Он ће бити незадовољан, деца ће бити незадовољна, родитељи ће бити незадовољни. Време је да схватимо да на овакав начин не можемо даље", закључио је он.
