Бившa трговкиња километрима платна и конца удахнула дуговечан живот

Анка Лозанов, председница Актива жена тителског АКУД-а „Јован Поповић„ по десети пут била је домаћица на управо завршеној манифестацији „Покажи ми да ти и ја покажем„, која окупља даме из Војводине, а и шире које хеклају, штрикају, везу или се баве неким ређим фелама ручног рада, на пример сликање на подлогама као што су цреп, керамика, дрво...
d
Фото: Тешко је било одабрати шта снимити од километара и километара платна и конца које је Анка током деценија удахнула живот и дуговечност. А њене вредне и веште руке спремне су да наставе даље

Сам назив манифестације довољно говори о њеној улози - да се размене искуства. Иначе, Анка је још од 2000. и оснивања Актива агилна председница.

У просторијама месне школе „Милева Марић„ приредила је две самосталне изложбе својих радова 2011. и 2018. са мотом „Танка пређа срцем се тка„, а са поносом истиче да на другој није поновила ниједан рад са прве. Не зна ни број учешће на колективним, нити награда које је освојила.

Затекли смо је у прелепо уређеном дворишту препуном цвећа, на љуљашци са везом у крилу.

- Рођена сам 1953. у Тителу, одакле су ми и родитељи. Друго сам дете у породици, имам старију сестру и млађег брата. Словакиња сам, али Србија је моја земља у којој сам рођена, волим је и поштујем. Како није било словачких одељења, осмољетку сам завршила на српском у Тителу , а средњу трговачку у Новом Саду. Цео радни век провела сам у Тителу као трговац, све до пензије – сажима Анка своју биографију.

Тешко је било одабрати шта снимити од километара и километара платна и конца које је Анка током деценија удахнула живот и дуговечност. А њене вредне и веште руке спремне су да наставе даље
Фото: Приватна архива

А много дуг стаж са ручним радом:

- Траје бар 60 година јер ме је већ са 8-9 година мајка је научила прве бодове, а онда и друге девојачке послове. Она је штрикала, шила и волела словачки вез, пун разних нијанси плаве, где доминира цвеће и призори из свакодневног живота. Данас сам овладала и техникама које она није знала и верујем да би била врло поносна на мене. Временом сам савладала и поентлес, толедо, ришеље, бели и друге врсте веза, штрикање, хеклање, гоблене, шивења и украшавања одеће... ма нема шта нисам радила. Па и хаљине које сам носила на разним смотрама. Често ћерки Светлани, Цеци која је учитељица, радим сукње, хаљине и делове одеће. Она то има где да носи. А зна да ради готово све што и ја, па ето ко ће ме наследити. Ипак, још увек нас разликује моје вишедеценијско искуство.

Егзотично звучни појам поентлес:

- Тај хеклерај често зову „рад маште и задовољства„. Најпре се трукује, нацрта мустра, па се урађени делови склапају у целину, где је важна креативност. Ради се са наличја, веома је захтевно, зато је ретко и скупо.

Много тога је излагала:

- Свуда по Војводини, у местима као што су Бело Блато, Идвор, Ковачица, Црепаја, Лединци, па и у Мађарској. За Врдник ме посебно вежу лепе успомене. Кад сам и четврти пут заредом освојила прву награду за најлепши рад међу више од 20 жена Актива, било ми је готово непријатно, али ми је водитељка програма рекла: „Па и Ђоковић побеђује више пута за редом“. Зар то не ласка и прија?.

Верујте, више ми значи тај папир, диплома или захвалница где пише где сам учествовала и која је награда него неки пехар или материјална вредност. Посебно сам срећна што и ћерка уме све то да ради и цени. Предложила сам јој да покуша у школи да нешто ради са децом. Штета је што је укинут предмет који се некад звао домаћинство, где су деца, и мушка и женска, овладавала корисним вештинама.

За сада последња Анкина награда је повеља Актива жена нишке општине Пантелеј за „допринос и одрживост традиционалних културних вредности.” Како њен тителски Актив нема аутомобил ни новца, па тако ни начина да лично отпутује, радове за такмичење је послала поштом, молећи бога да стигну.

Фото: Приватна архива

На последњој смотри „Покажи ми да ти и ја покажем„ велику пажњу су привуке минијатурне куварице, крпе које су се стављале на зид до стола или шпорета да се не прља. Увек их је пратио и пригодан текст, љубавни или шаљиви, са разним порукама, често у складу са локалном средином и обичајима. Како је Анкина кућа препуна њених ручних радова, па и куварица, дошла је на идеју да их умањи и урами, да их може стати што више. Међу тим минијатурама са стандардним порукама, посебну пажњу привлаче неколико са „новокомпонованим„ текстом, које је смислио илустратор и дечији писац из Новог Кнежевца Горан Новаков, који се шалом бори против короне. На друштвеним мрежама победник је она са стиховима: „Лала Соси асепсола носи, кад се мазу да се не заразу„. Народна традиција у модерном паковању.

Анка је дозволу од аутора добила преко госпође Смиљке Булатовић из Кикинде, која „трукује„ куварице. Неке минијатурне куварице Анка ради уз фотографије из радње „Филистра„.

Тешко је било одабрати шта снимити од километара и километара платна и конца које је Анка током деценија удахнула живот и дуговечност. А њене вредне и веште руке спремне су да наставе даље.

Стево Диклић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести