Деца нас опомињу да обратимо пажњу на обновљиве ресурсе

НОВИ САД: Награде поводом учешћа у пројекту „Енергија је свуда око нас”, који је десети пут реализован у основним и средњим војвођанским школама, додељене су јуче у Покрајинској влади бројним ђацима и њиховим менторима.
o
Фото: vojvodina.gov.rs

Жири којем је председавала Јасмина Пастоњицки прегледао је све макете и моделе, ликовне односно литерарне радове и мултимедијалне презентације које је послало 80 образовних установа, а као најбољу у категорији основних школа изабрао је ОШ „Ђура Јакшић” из Каћа, док се међу средњим школама показала као најуспешнија ЕТШ „Михајло Пупин” из Новог Сада. Посебно признање за иновативност добила је СТШ „Михајло Пупин” из Куле, која је у поменутом пројекту била најбоља 2015. и 2018. године.

Према речима заменика покрајинског секретара за образовање, управу, прописе и националне мањине – националне заједнице Милана Ковачевића, чињеница да се десети пут на тај начин баве обновљивим изворима енергије указује на покушај да као друштво схватимо како отпад у окружењу, ако се рециклира, може  донети профит.

Само летос у једном дану имали смо 15.000 паљења на територији Војводине, додао је.

Како је рекао, нико се, када кресне шибицу, не сети да ту биомасу претвори у енергију, преради у пелет или брикет, што је много јефтиније од угља, који нас загађује.

Оно на чему управо радимо јесте да све образовне установе које као енергент користе мазут финансирамо да пређу на обновљиве изворе енергије, казао је Ковачевић.

У светлу елементарних непогода које ових дана нарушавају целокупну планету, почев од Аустралије, Канаде, САД и Шпаније, координатор пројекта и председник Центра за развој и примену културе, технологије и информатике Слободан Попов указао је на освешћеност младих.

Када погледате њихове радове, добијате утисак да су деца забринута, она нас опомињу да обратимо пажњу на ресурсе које имамо, сунце и ветар, али и на отпад који је енергетски употребљив, казао је Попов.

Овај пројекат, додао је, подстиче децу на размишљање како да спасемо Земљу, како да се рационално користи енергија, а како њени обновљиви извори, и како да се понашамо еколошки.

Факултет за економију и инжењерски менаyмент – ФИМЕК седми пут у континуитету прати активности Центра за науку, технологију и информатику.

Аерозагађења су нешто што ће нас пратити дуг низ година: док 2/3 енергије у Србији производе највећи загађивачи – термоелектране, само 1/3 произлази из хидроенергије, рекао је декан Драган Солеша.

Према његовим речима, то није добро, поготово што нови захтеви Европске уније прописују да највећи проценат треба да потиче из алтернативних извора.

Генерацијама које долазе не смемо оставити овакве проблеме, поручио је Солеша.

Проф. практичне наставе и лидерка пројекта у Техничкој школи „Михајло Пупин” из Новог Сада Јасна Скомрак истакла је многобројност талентованих ученика.

Ми смо највећа електро-школа на Балкану, а струка нам је таква да учимо одрживом развоју, енергетској ефикасности и заштити животне средине, додала је саговорница.

Очекујемо да ће литијум-јонске батерије, као врло опасна ствар која наилази на све масовнију примену, од четкица за зубе до електричних аутомобила, постати озбиљна тема, казала је Скомрак.


Натписи у духу екологије

Међу представницима ОШ „Ђура Јакшић” из Каћа јуче је био ученик шестог разреда Лука Булатовић, који је са братом Миљаном и школским другом Давидом Булатом донео изложбене радове у виду парчића дрвета с мотивима и натписима у духу екологије, исцртаних специјалним оловкама.

Ми смо ово врло озбиљно схватили, те смо од почетка године, уз помоћ наставнице Јасмине Јерковић, кренули да прикупљамо материјал у старој каћкој шуми. На секцију сам се уписао самоиницијативно још у петом разреду јер посебно волим информатику, казао је Лука.


Како је објаснио ученик другог разреда са смера Енергетика Милош Продановић, у новосадској Електротехничкој школи ниједна компонента старог рачунара који је и даље исправан, али недовољно јак за фунције какве су им потребне, није за бацање.

Од њих правимо поклоне или предмете које продајемо на школским базарима, а прикупљен новац прослеђујемо у хуманитарне сврхе или купујемо материјал за нов пројекат, рекао је Милош.

Како је додао, на тај начин су заинтересовали доста својих вршњака.

Како бисмо допрли до млађе генерације, држимо презентације у школама, и радује ме што су се неки од тих ђака појавили на овој манифестацији са својим првим пројектима, поручио је Милош.

С. Милачић

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести