ДЕДА АВРАМ ЈЕ СПАСАО ЈУГОСЛАВИЈУ ОД ХИПЕРИНФЛАЦИЈЕ: За 500 милијарди динара могла је да се купи гумица за косу, он одбио да штампа паре
На данашњи дан, пре тачно 30 година, Драгослав Аврамовић, познатији у народу као Деда Аврам, спасао је тадашњу Југославију од хиперинфлације!
Некадашњи службеник Светске банке, Аврамовић излечио је тадашњу хиперинфлацију "новим динаром" који је вредео колико и једна немачка марка.
Подсетимо, Аврамовић је 24. јануара 1994. године, као нови гувернер Народне банке СРЈ представио нови динар, и прекинуо геометријску прогресију хиперинфлације, која је од свих грађана направила "милијардере".
Монетарна политика од тада се доста променила, али централна банка још није успела да до краја поврати поверење у домаћу валуту које је тада прокоцкано.
Те 1993. године за свежањ највреднијих новчаница од 500 милијарди динара могла је да се купи гумица са косу. Што је било више нула на новчаницама, то су оне мање вределе, а често су могле да се виде бачене на улици.
"Ви сте имали једну каду у коју је непрекидно текла прљава вода, и она се преливала и потопила је читаву земљу. Он (Аврамовић) је онда дошао, извукао чеп, пустио да вода истече, ставио чеп и пустио емисију новог новца", сликовито је тадашње стање за РТС описао уредник часописа "Макроекономске анализе и трендови" Стојан Стаменковић.
Настанак Аврамовог супердинара
Нови динар постао је "супердинар", а Аврамовић је имао неподељену подршку народа. Људи су престали да очекују да ће цене сваког секунда расти, а држава је могла да одахне, јер је почела да прикупља порезе.
Бивша гувернерка НБС Кори Удовички изјавила је једном приликом да је Аврамовић ставио притисак на дугмад да би се пресекла два зачарана круга - "инфлаторна очекивања и то што више не можете да покривате ни најосновније трошкове, јер вам се приходи девалвирају пре него што дође до наплате".
Омиљен у народу, али не и код тадашње власти Слободана Милошевића која му је уручила “врућ кромпир” хиперинфлације, Драгослав Аврамовић упамћен је као велики економски стручњак али и као скроман и нетипичан државни службеник за балканске прилике.
"Нећу да штампам паре!“ - била је реченица са којом је отишао у легенду, после смене са места гувернера у мају 1996. године. Сменио га је тадашњи сазив Скупштине СРЈ, према Милошевићевом налогу – све по протоколу: Аврамовићево излагање, напади на њега од стране посланика СПС-а, па гласање и – смена.
Сви га памте по шеширићу и цегеру
Рођен је 14. октобра 1919. у Скопљу где је завршио гимназију 1937, године дипломирао је на Правном факултету у Београду 1941. године. Докторат економских наука стекао је 1956. године. Био је саветник НБЈ од 1951. до 1953, руководилац стручног тима за мобилизацију иностраних средстава од 1946. до 1951.
Од 1953. до 1977. године радио је као економиста у Светској банци. У Светској банци је од шефа Одељења за опште студије напредовао до места директора. Био је саветник генералног секретара Конференције УН за трговину и развој УНЦТАД за питања економске сарадње земаља у развоју и за општа питања (Женева, 1980 — 1984); економски саветник Банке за трговину и развој (Вашингтон, 1984 — 1988).
Пинк