Не само због количине, већ и због садржаја који прате и начина на који комуницирају с вршњацима и околином. Међутим, ивер не пада далеко од кладе, показују резултати истраживања компаније Касперски, који кажу да се чак 61 одсто не придржава правила која поставља за своју децу. Истовремено, више од половине родитеља (54 одсто) покушава да успостави здраве дигиталне навике и правила за све чланове породице.
Психолози кажу да се деца труде да имитирају понашање и навике одраслих у свим областима живота, учећи тако живот, а то укључује и родитељске ставове према дигиталним уређајима. Многи од њих први уређај – мобилни телефон - добију у раном узрасту: чак 68 одсто деце мобилни, таблет или лаптоп добија пре девете године. На родитељима је зато важан задатак да својим понашањем покажу деци како се правилно користи технологија, ако желе да поставе темеље за здраве дигиталне навике од детињства.
Ипак, каже анкета, родитељи другим оком гледају на сопствене норме понашања, опраштајући себи ствари за које деци “дробе” на дневном нивоу. Тако скоро половина (48 одсто испитаника признаје да дневно проведе три до пет сати на уређајима, мимо редовног посла, а већина (62 одсто) сматра да је ово време сасвим нормално.
У исто време, скоро половина деца (48 одсто) проводи исто толико времена на уређајима као и њихови родитељи, али више од половине одраслих (53 одсто) волело би да је то време осетно мање, слажући се да је оптималан број сати проведених на нету, игрању игрица и дописивању – два сата. Такође, многи су свесни тога да иста правила која намећу деци, не важе за њих, али верују да је то што они раде безазлено и прилагођено годинама. Наиме, већина апликација прави разлику између малолетног и пунолетног корисника, па се ови потоњи опусте кад је у питању дељење приватних података на интернету. Тако више од трећин одраслих (37 одсто) верује да је нормално делити фотографије чланова породице на друштвеним мрежама, док мање од четвртине (24 одсто) родитеља сматра да је то прихватљиво за њихову децу.
Паметни телефони и лак приступ интернету у замаху су у последњих десетак година, и потпуно су променили начин на који доживљавамо стварност. Зато често није тако лако користити га са свешћу да може да буде алатка, али и оружје, и знати довољно да би и децу упознали с опасностима које носи дељење информација и ћаскање с непознатим особама. О опасностима од претераног играња игрица одавно причају психолози, не само у смислу зависности и искључивања из реалног живота, већ и због тога што су сатима изложена повишеном адреналину. Све то просечан родитељ, забриннут и за посао због короне и осуђен на то да ради од куће, мора да зна, а питање је и из којих се извора снабдева информацијама. Неки од савета су да родитељи сурфују интернетом заједно са децом, и заједно уче и правила понашања и обрасце. Треба се упознати с тим где деца проводе време онлајн и истражити на који начин најбоље може да се сачува њихова безбедност. Родитељи такође треба да размисле о укључивању апликација за родитељску контролу, али уз разговор са дететом, како би знало да те апликације раде у његову корист, а не да би га родитељ контролисао.
Чак 22 одсто испитаника такође сматра разумним не одговарати на позиве и искључити телефон како нико не би могао да их контактира у одређено доба дана или ситуације. Међутим, само 10 одсто родитеља сматра да је такво понашање прихватљиво за децу, вероватно из страха да ће тако изгубити надзор над дететом.
- Данас, све више родитеља покушава да успостави здраве дигиталне навике, поред оних везаних за исхрану и свакодневне обавезе. Али, не постоји јасан образац понашања у погледу тога како да се та правила конкретно успоставе за дигиталне праксе. Истовремено, резултати нашег истраживања показују да већина одраслих (61 одсто) признаје да им је тешко да буду узор и да повремено не поштују правила која постављају својој деци. Да бисмо помогли родитељима да успоставе здраве дигиталне праксе, на располагању су разне технике и алати који могу да им пруже подршку. Они могу бити укључени у играње улога и игрице, или више техничка решења, као што су апликације које им омогућвају да контролишу време проведено испред екрана или да одреде физичку локацију детета - каже Марина Титова из Касперски компаније.
И. Радоичић
