Наиме, уз носиоца овог пројекта, професора др Бранислава Миловановића с Медицинског факултета Београдског универзитета, научни допринос у борби с ковидом-19 даће и професорка др Драгана Бајић са Департмана за енергетику, електронику и телекомуникације Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.
- Пројекат COVANSA израстао је из пројекта Министарства чији сам руководилац, а који је на једином јавном оцењивању научних пројеката оцењен као најбољи у области Електроника, телекомуникације и информационе технологије, што је објављено у публикацији “Наука у Србији”. 2014. -каже др Драгана Бајић и додаје да с лекарима сарађује од 1993. године, када је радила на Електротехничком факултету Београдског универзитета, те да је ту сарадњу наставила и када је прешла на ФТН УНС-а.
Професорка Бајић бави се обрадом биомедицинских сигнала, што је пре једне деценије и довело до сарадње с професором Миловановићем, по њеној оцени, једним од малобројних лекара с мултидисциплинарним приступом дијагностици, уз високо уважавање обраде биомедицинских сигнала у том процесу.
По речима др Бајић, COVANSA је једини клинички пројекат, који Фонд финансира у оквиру овог програма истраживања, то јест, једини се бави пацијентима, трудећи се да открије шта у ковиду изазива поремећај у раду срца и кардиоваскуларног аутономног нервног система. Да би то открили, електроинжењери, уз помоћ вештачке интелигенције, анализирају сигнале које систем пацијента шаље, а бележе се на различитим медицинским снимањима. Затим те податке тумаче лекари. У овом послу, каже др Бајић, изузетно је важно узајамно разумевање ове две струке, али и њихова међусобна едукација у току сарадње.
Резултати овог, као и осталих пројеката из Специјалног програма истраживања ковид-19, требало би да допринесу ефикасном научном одговору на актуелну пандемију и омогуће бољу спремност и реаговање друштва кроз развој применљивих решења, примењена научна истраживања, креирање интердисциплинарних и мултидисциплинарних тимова и конзорцијумско подношење предлога пројеката. На Јавни позив овог Програма конкурисало је 129 истраживачких тимова са 129 скраћена предлога пројеката, а изабрано је 14 најбољих, од којих су носиоци тринаест научноистраживачких организација из Београда и једна из Крагујевца, док као партнери на пројектима учествују научноистраживачке организације из Београда, Новог Сада, Крагујевца и Новог Пазара, са укупно 131 истраживачем. Почетак реализације пројеката се очекује у другој половини овог месеца, а средства су обезбеђена из кредита Светске банке, пројекат SAIGE.
- Када је ковид-19 пролетос експлодирао, установљено је да ова болест, изазвана новим сојем коронавируса, оставља последице на срце и кардиоваскуларни аутономни нервни систем, а професор Миловановић, који ради и у болници на Бежанијској коси ,где су лечени тешки болесници, закључио је да би требало проучити шта то ова болест ради срцу и кардиоваскуларном аутономном нервном систему - објашњава др Бајић. - Да би се то постигло, потребно је анализирати низ истовремено забележених параметара. Ако се анализирају сваки посебно, из њих не може да се извуче узрочно-последична повезаност која доводи до лоших последица. Посао за мене и моје сараднике је да укључимо и вештачку интелигенцију, чији је др Миловановић велики пропагатор, те и на ту тему имамо заједничке радове, па и патентирана решења, која ћемо применити у овом пројекту. Професор Миловановић и ја смо доста и до сада сарађивали на обради биомедицинских сигнала, а од пролетос обрадили смо и много сигнала пацијената оболелих од ковида, тако да нам сада остаје да обрадимо сигнале оних који су се опоравили од ове болести, па ћемо их, у оквиру овог пројекта, позивати на снимања. Поента је да се открије како још у акутној фази болести спречити оштећења кардиоваскуларног система.
Овакву врсту мултидисциплинарности, по оцени др Бајић, свакако је омогућило и визионарско увођење биомедицинских предмета на Катедри за телекомуникације ФТН-а, још пре две деценије и оснивање Одсека за биомедицински инжењеринг при ФТН-у пре једне деценије. С друге стране, др Миловановић је пре 11 година покренуо конгрес Неурокард, са мултидисциплинарним приступом анализи кардиоваскуларног аутономног нервног система, а прошле године је организовао и највећи светски конгрес неинвазивне електрокардиологије, који је и одржан у Београду и на којем је била и секција из обраде сигнала и вештачке интелигенције.
Д. Девечерски
