Филип Сретовић и Јакша Вучуревић: Вештачка интелигенција као помоћ, а не разлог за страх

Како приближити вештачку интелигенцију (AI – artificial intelligence) просечним људима и објаснити им да не треба да је се плаше већ да је паметно искористе, главне су идеје чланова Удружења грађана „Wonderland AI Summit“ (www.wonderlandai.com).
filip
Фото: Филип Сретовић, фото: Приватна архива

Шта све AI подразумева, колико нам је она већ увелико (не)пријатељ свакодневном животу, али и шта можемо да очекујемо у некој будућности, причали смо са генералним менаџером Филипом Сретовићем (28) из Краљева и ПР менаџером Јакшом Вучуревићем (26) из Зрењанина

Колика је данас улога вештачке интелигенције? Да ли треба да је се плашимо?

Филип: Већина просечних људи се плаши да ће нам вештачка интелигенција украсти послове, да ће нас заменити, да ми више нећемо имати шта да радимо. То све је, можда, и добро у неку руку за будућност, тако да ће роботи радити уместо нас, а ми ћемо само да уживамо.

Јакша: Купиш свог робота и он ради за тебе и зарађује.

Зарађује и сам себе плаћа што ради за мене. Па, сјајно! Слушам вас даље...

Филип: Шалимо се. Вештачка интелигенција треба да помогне људима у неким процесима, да их упрости, а који су данас можда доста компликовани. AI је ту да помогне људима и да помогне у свим процесима. Не треба је се плашити, већ је треба гледати као додатак и као нешто што нам може помоћи у будућности.

Нешто као покретни рачунар али који може сам да мисли?

Филип: Тако је. Може нам помоћи и у доношењу неких одлука.

Јакша: Заправо, AI је у нашој свакодневници увелико, али ми и даље нисмо тога толико свесни. Свака друштвена мрежа користи АИ и користи тебе као њихов алат за унапређивање њиховог процеса.

AI прави природна интелигенција, али она је боља и напреднија од људске?

Филип: Тако је, јер има много више података од једног човека. Узмимо пример из медицине. Компјутер може много брже да израчуна која је болест у питању у односу на симптоме и резултате неких анализа. Доктор може да погледа и из свог искуства да извуче закључак. Али, ако имамо цео свет у једној табели, компјутер може много брже да одреди која је болест најприближнија симптомима. Што више података имамо, компјутер може пре да направи правила по којима треба да гледа и доноси одлуке.

Фото: Јакша Вучуревић, фото: Приватна архива


Србија има конкурентан AI кадар

Wonderland AI Summit ће 21. и 22. октобра организовати, трећи по реду, онлајн самит на ком ће окупити око 2000 учесника, стартуп компаније које ће имати прилику да пронађу инвеститоре за своје идеје, као више од 100 представника разних светских компанија које се баве вештачком интелигенцијом или је у свом раду на неки начин користе. Међу њима су људи из познатих компанија као што су Адоб, Амазон, Ауди, Самсунг, Гугле, Сименс, Фејсбук, Хуавеј и многи други. Самит ће бити реализован преко четири стејџа - едукационог, техничког, стартуп и главног стејџа. Иницијатива за организацију овог догађаја глобалног карактера потиче управо од AI ентузијаста из Србије, уз традиционалну подршку диамонд партнера и пријатеља из компаније Хуавеј. Такође, самит су подржале и компаније Дел, Анари АИ, Serbian AI Society, Angelico, CITY AI и многе друге. Карте за предстојећи самит можете набавити преко сајта (https://wonderlandai.com/tickets/).

Филип: Наша идеја је да самит буде светски оријентисан и да окупимо на једном месту целу заједницу.

С обзиром на то да вам је ово већ трећи самит, имали сте прилику да стекнете увид где се Србија налази по питању AI у односу на свет. И, где смо?

Филип: Могу рећи да смо доста напредовали претходних година и мислим да ћемо бити конкурентни у наредном периоду јер имамо одличан кадар који се школује у Новом Саду и Београду.


Колико ће то, можда, некако људе да улењи и да их демотивише да раде на себи?

Јакша: ’Ајде ти сад мени реци колико си се улењила у последњих неколико година користећи било какву технологију?

Јесам, наравно. Зато и размишљам у том правцу. Страшно ми је што смо се већ оволико улењили. Колико ли ћемо тек бити лењи! То ме асоцира на анимирани филм „Њалл-Е“, у ком су људи заборавили да ходају, заправо, ни не могу да се крећу колико су се улењили и удебљали и све им је на један клик...

Филип: Мислиш да ћемо до тога доћи?

Па, не секирам се, искрено. Нећу тако нешто доживети, па ме и не занима много...

Јакша: То ти мислиш! Да ли се сећаш телефона НОКИА 3310? То није било тако давно кад си је користила...

Ти мене сад баш плашиш...

Јакша: Погледај развој технологије само у том сектору мобилних телефона, а што је блиско свим људима.

Мислим да није проблем у вештачкој интелигенцији, већ у нашој склоности да је злоупотребимо, нарочито некако на своју штету...

Филип: Апсолутно. Ми користимо све што желимо да нам нешто олакша или „потроши“ време. Некад ниси могао само да уђеш у компјутер и нађеш оно што ти треба, морао си да идеш у библиотеку, да читаш књиге и истражујеш, а сад је све то много лакше, укуцаш на Гуглу и то је то.

Јакша: Сад би куцала на писаћој машини, па слагала слова за штампу... Јесте, радно време би ми било много дуже... Значи, можемо ли да кажемо да нам непријатељ није AI, већ смо то ми сами себи?

Јакша: Мислим да AI може само да нам помогне. Генерално и компаније које је користе, користе је у сврху олакшавања посла и бржег долажења до неких решења. А то што ми као персоне злоупотребљавамо AI, и технологију генерално, то све заправо зависи од сваке индивидуе.

У којој будућности можемо да очекујемо да нам све то буде каодобар дан“?

Филип: Можемо рећи да је већ данас „добар дан“. Све те рекламе које гледамо на друштвеним мрежама, повучене су из неке вештачке интелигенције. Они прате шта ми радимо, шта кликћемо, шта нам се свиђа и на основу тих података нам сервирају рекламе које су погодне за нас. Прислушкују нас, читају нам слике из галерија и слично. Али, за све то смо дали дозволе кроз инсталирање, што је и цена за коришћење тих бесплатних апликација.

А колико смо заиста свесни да смо дали созволу за све то?

Филип: Мислим да нисмо толико свесни, али постајемо оног тренутка кад нам искоче те рекламе. Мада, мислим и да нико не мари толико за то. То је цена коју морамо платити да бисмо имали приступ заједници и целом свету.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести