Како се наводи, нешто више од четвртине грађана Србије очекује бољу 2022. годину (оптимистични: 26 одсто), скоро трећина очекује лошију годину (песимистични: 32 одсто), а највећи део грађана (42 одсто) очекује да се ситуација неће променити.
Глобално, скоро две петине испитаника (38 одсто) верује да ће 2022. година бити боља од протекле године, 27 одсто очекује да ће бити лошија, а 27 одсто да ће ситуација остати иста.
Песимизам је највиши у Авганистану и Турској, док је оптимизам на највишем нивоу у Индонезији.
На питање да ли ће идућа година бити година економског просперитета или тешкоће, више две петине испитаних (41 одсто) верује да ће 2022. година бити година економских потешкоћа, а само 26 одсто верује да ће бити година економског просперитета.
Упркос економском песимизму, људи се осећају срећно - 57 одсто светске популације себе описује срећним, док само 13 одсто кажу да су несрећни.
Грађани Србије су према очекивањима песимистичнији у односу на глобални просек, али у односу на неке земље у окружењу имају боља очекивања.
У Босни и Херцеговини доминира песимизам (31 одсто оптимиста и 39 одсто песимиста), у Северној Македонији такође (21 одсто оптимиста и 38 одсто песимиста), док су у Бугарској грађани најпесимистичнији (15 одсто оптимиста и 48 одсто песимиста).
Грађани Србије су песимистицнији у односу на светски просек и када је реч о економској ситуацији - скоро половина (47 одсто) верује да ће 2022. година бити година економских потешкоћа, а 15 одсто верује да ће бити година економског просперитета.
У односу на земље у окружењу такође су очекивања боља, јер песимизам је већи у Босни и Херцеговини (економске потешкоће: 72 одсто, економски просперитет: осам одсто), Северној Македонији (економске потешкоће: 50 одсто, економски просперитет: 19 одсто), као и у Бугарској (економске потешкоће: 64 одсто, економски просперитет: шест одсто).
Упркос песимизму, осећај личне среће међу грађанима Србије већи је од светског просека - више од половине грађана (55 одсто) себе доживљава срећном или веома срећном особом, 36 одсто је неутрално, док само осам одсто грађана Србије доживљава себе несрећном или веома несрећном особом.
Међународна асоцијација ове године у истраживању је обухватила више од 40 земаља и преко 41.000 испитаника.
