Случајеви грознице Западног Нила су пријављивани са Јужнобачког округа (24 особе), Јужнобанатског (22), Западнобачког (6), Средњебанатског (4), Сремског (3), Севернобанатског (2), Подунавског (2) и Браничевског округа (2) и с територије Града Београда (61 оболели). Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менингоенцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента. У сарадњи с Националном референтном лабораторијом за арбовирус Института за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” омогућена је делимично етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса узрокованих вирусима.
На територији 11 градова Републике Србије, Завод за биоциде и медицинску екологију, Београд, од почетка маја спроводи надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца. Управа за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на целој територији Републике Србије спроводи и Програм мониторинга на присуство вируса Западног Нила код пријемчивих животиња: коња, угинулих миграторних дивљих птица, угинулих дивљих птица (гаврани, вране, гачци, свраке, шојке и чавке) и угинулих птица грабљивица. На истој територији, Управа такође испитује комарце на присуство генома вируса Западног Нила.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин, јер се инфекција вирусом Западног Нила с њега даље не преноси. Већина особа (80 осто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20 одсто) симптоми подсећају на обољење слично грипу, с наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа, мање од један одсто, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева болничко лечење.
Смртност је већа код старијих особа, нарочито код оних изнад 75 година.
У Србији, инфекција вирусом Западног Нила први пут је код људи регистрована крајем јула 2012. То је сезонско обољење, највише заступљено у периоду највеће активности комараца. Први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа пријављује се током августа. Од тадфа до 2017. у Србији су регистрована 574 случаја грознице Западног Нила, уз 61 смртни исход који се с овом болешћу може довести у везу.
Грозница Западног Нила присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година.
Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али је ко људи крајем прошлог века регистровано епидемијско јављање овог обољења у урбаним срединама. Током 2010. регистровано је нагло повећање броја оболелих, као и појава овог обољења у неким земљама Европе где га раније није било, те је у земљама Европске уније и суседним земљама пријављено укупно 340 вероватних, односно потврђених аутохтоних случајева, са 41 смртним исходом. Највећи број оболелих (262 оболелих, 35 умрлих) регистрован је у Грчкој, а аутохтоне случајеве инфекције вирусом Западног Нила пријавиле су Македонија, Румунија, Мађарска, Италија, Шпанија.
Институт за јавно здравље Србије прикупља све податке о оболелим особама. Првим подацима о броју хоспитализованих особа код којих постоји сумња на ову инфекцију располаже Клиника за тропске и инфективне болести Клиничког центра Србије, где се највећи број особа са тежом клиничком сликом упућује, као и Национална референтна лабораторија која спроводи лабораторијску дијагностику.
И. В.
